1. Увек са собом носите играчку. Чак и ако се ваше дете том играчком не игра (што најчешће и јесте случај), користиће да је понудите другој деци па ће вам бити мање непријатно што и ваше дете жели да позајми туђу играчку. Нека дете само одабере шта жели да понесе од куће. Добро је да има и свој ранац, где ће стављати ствари које су му потребне и носити их сам (ово важи за децу старију од две године).
2. Не правите панику кад дете падне. Дете би требало да буде у стању да падне, да се упрља и да зна да му због тога неће бити ништа – само тако оно може да слободно упознаје свет. Ако је време влажно – гумене чизме на ноге и нема потребе да детету било шта браните.
3. Покушајте што мање тога да им браните. Наравно, када је у питању безбедност, инсистирајте на томе да буду опрезни и будите им близу. То јест, када дете од две године хоће да се пење уз пењалицу, немојте му бранити већ му помозите да то уради на безбедан начин. Ако се беба приближи бари, немојте је одмах склањати одавде. Узмите неку грану и покажите јој како се може играти барицом, а да се не покваси. А ако је време лепо, па зашто се и не би поквасила?
4. Не будите пасивни. Покушајте да се играте са дететом – аутомобили, колица, лопта, скривање и тражење… само следите дететове жеље, а своје идеје изнесите само ако видите да је детету досадно и не зна шта да ради или како да преусмери пажњу (за малу децу).
5. Не занемарујте тренутке када ваша беба узима туђу играчку без питања. Детету треба објаснити да то није његово и да није пристојно туђу ствар узети без питања. Ако је дете мало, дајте му пример, научите га како да затражи играчку. Ако власник не жели да дели, објасните свом детету да дечак или девојчица не желе да дају своју играчку, да свако има своје ствари и да је то сасвим нормално. На исти начин не инсистирајте ако ваше дете не жели да дели.
6. Ако је вашем детету друго дете узело играчку, без питања, свом детету реците да може да тражи играчку назад. Можете да му кажете „ако не желиш да му даш тај камион да се поигра, иди и тражи га назад“. Предложите свом детету да подели неку другу играчку. Ако ипак не жели ништа да дели, ви склоните играчке и издвојте дете да се својим играчкама игра само. На тај начин показаћете детету да поштујете његова права, не приморавате га да дели, али то радите тако да ће ускоро схватити да је боље делити, јер ће се у противном играти одвојено од свих. Мало је деце која то желе.
7. Постоје случајеви када ће вам се дете пожалити да друга деца са њим не желе да се играју или га не примају у своју групу. У таквој ситуацији није добро решавати проблем и „бавити се“ другом децом. Боље је да подржите своје дете, саветујете га како да изађете из ситуације, реците шта сте ви радили када сте имали такав проблем. На пример, могли бисте рећи „хајде да изградимо дворац или тунел од песка“. Остала деца врло вероватно ће се у неком тренутку заинтересовати за ту игру и пожелеће да вам се придруже.
8. Чест узрок тантрума је и напуштање игралишта. Како то избећи?
Пре него што кренете кући, упозорите дете. Неопходно је упозорити око 3 пута, између којих треба вршити кратке интервале. Почните да упозоравате најкасније 10-15 минута пре поласка.
Водите рачуна да ваше дете заврши са играњем. Деца често мењају активности, па гледајте да тренутак напуштање игралишта буде између две активности, тада ће детету бити лакше да оде.
Постоје случајеви када све ово урадите, а дете једноставно не жели да крене кући и то је у реду! Ако сте рекли да је време, онда је време, немојте да се расправљате са својим дететом.
Када напуштате игралиште, никада не лажите дете. Родитељи често не одоле искушењу да кажу: „Идемо кући – дошла је бака“. А баке нигде. Или „Ја идем, а ти остајеш сам“. Детету треба говорити само истину. У супротном, поверење може једноставно нестати између вас и тада ће вас дете све мање слушати и све мање озбиљно узимати оно што кажете. Поред тога, дете учи да лаже.
Аутор: Ана Лунова, дечји практични психолог