Васпитање: Комбинујте топлину и контролу

август 19, 2016

Познато је да је мотивација један од најјачих човекових покретача. Међутим, ако је нема, сваки циљ коме тежимо може постати недостижан
porodica

Мотивација нас тера да нешто предузмемо или оставимо. Она нам помаже приликом доношења свакодневних одлука које свесно или несвесно донесемо од тренутка када отворимо очи до вечерњег планирања сутрашњег дана.Колико је мотивација важна, ми одрасли углавном примећујемо на своју штету, и то онда када је нама хитно потребна: хтели бисмо да држимо дијету, да оставимо пушење… Деца школског узраста познају овај осећај безвољности. Како их мотивисати? О тој теми разговарали смо са др. сц Мајом Костић, доктором дефектолошких наука.

Окружите их љубављу
Такозвано ауторитативно васпитање истраживачи сматрају кључним за стварање самосталне мотивација учења код деце. Родитељи који ауторитативно васпитавају своју децу, знају на прави начин да комбинују топлину и контролу. Они постављају јасне границе и утврђују правила која су детету прихватљива и разумљива. Истовремено, они дају знак да ће увек охрабрити дете када му је тешко, подстаћи га да настави с радом када не зна како, похвалити га када постигне успех, пружити му конструктивну критику и подстаћи за даљи развој.
Успоставите праве границе
Деца имају потребу за оријентационим оквиром и структуром унутар којих се могу слободно развијати. Зато јасно уређен, подељен и планиран радни дан, с поузданим ритмом и ритуалима доводи до сигурности.
У оквирима својих могућности деца би требало што је могуће раније да преузму одговорност за свој живот, а да притом не помисле да су их родитељи оставили на цедилу. Самосталност не значи да дете потпуно препустимо само себи. Помозите му колико је нужно а што је мање могуће. Психолог Вилд саветује: Постављајте високе захтеве али да буду примерени способностима вашег детета; избегавајте да трајно потцењујете или прецењујете његову снагу – истиче наша саговорница.
Научите децу да верују у себе
Школски успех није само ствар даровитости већ више зависи од ставова и убеђења. Да би постигла успех, деца прво морају веровати у њега. Морају себе доживети као неког ко је у стању да савлада постављене или самостално изабране задатке. Подстичите своје дете и помозите му да открије или прошири своје способности. Зато истичите и хвалите његове успехе. Дајте му потребне информације и објасните му напредак у учењу тако да му постане јасно која је нова сазнања и вештине стекло. И оно што је посебно важно нагласити: своје дете процењујте на основу његових могућности, а не могућности друге деце.
Емоционална интелигенција
Способност излажења накрај с негативним осећањима нема значајну улогу само у учењу већ представља претпоставку за успешно сналажењуе у животу. Тек када науче да савладају бес, фрустрацију и страх, деца постају срећне, јаке и мотивисане личности. Зато на време јачајте ЕQ своје деце, тј. коефицијент њихове емоционалне интелигенције. Како?
Отворено изражавајте своја осећања. Развијајте у себи свест о ономе што покреће ваше дете. Посматрајте његове гестове, мимику и начин говора. Смирено га питајте када нисте сигурни како се сналази у датој ситуацији и шта притом осећа. Помозите му да своја осећања изрази речима.
Реагујте одмерено. Изразом лица и благонаклоним покретом главе покажите му да га разумете. Када приметите да ваше дете није дорасло ситуацији и да ће га преплавити бес или очајање, морате му помоћи.
Утичите на његова осећања тако што ћете му пажњу скренути на нешто друго; умирите га, охрабрите, узмите за руку. О кризној ситуацији разговарајте тек када га прође бес.
Ослабите негативна осећања. Научите дете да господари својим осећањима: објасните му да је оно у стању да само управља својим емоцијама и да их мења. Покушајте, на пример, реченицом: То ипак није толико лоше…
Жеља за сазнањем и нагон за истраживањем
Онај ко учи са занимањем, учи трајније и интензивније, јер стварно жели да разуме градиво. Истраживања показују да се деца која расту у стимулативном окружењу и имају више социјалних контаката, мање плаше неуспеха и убеђена су да проблеме могу сама да реше. Подстичите интересовања свог детета и онда када нешто нема никакве везе са школским градивом.
Помозите му да истраје
За успех, поред интелигенције и талента, потребна је и истрајност. Да би се код деце успоставила способност и потреба за учењем, неопходно је да им родитељи не задовоље баш сваку жељу, већ да им понекад кажу и „не“. Управо родитељи могу научити децу да је оно што је тешко истовремено и вредно, и могу их охрабрити да остану упорни када наиђу на тешкоће.
Опуштање и кретање
Само онај ко је у стању да се опусти, може се ослободити притиска који ствара школа. Научите дете да се конструктивно односи према стресу. Спорт је веома добар за релаксацију све док се тренинг не изроди у стрес већ остане само средство уживања. Децу не треба стално нечим „забављати“. Она треба да имају време када неће ништа радити.
Награда и критика
Важно је познавати своје дете. Не треба да добија похвалу за сваку ситницу коју уради, већ само онда када уложи напор и постигне нешто посебно. Дете треба да стекне свест о томе шта је добар, шта просечан а шта лош резултат и колико напор треба да уложи. Када хоћемо да похвалимо добру оцену, боље је да не истичемо резултат већ пут до њега. Када се дете критикује, на пример због лоше оцене, онда треба трагати за узроцима: „Мислим да си исувише касно почео да се спремаш за писмени задатак. Да ли сам у праву?“. Објасните детету да разлог лошег успеха није недостатак способности већ његово мање залагање. Тако можете више утицати на њега.

Извор: kurir.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама