1. Uvek sa sobom nosite igračku. Čak i ako se vaše dete tom igračkom ne igra (što najčešće i jeste slučaj), koristiće da je ponudite drugoj deci pa će vam biti manje neprijatno što i vaše dete želi da pozajmi tuđu igračku. Neka dete samo odabere šta želi da ponese od kuće. Dobro je da ima i svoj ranac, gde će stavljati stvari koje su mu potrebne i nositi ih sam (ovo važi za decu stariju od dve godine).
2. Ne pravite paniku kad dete padne. Dete bi trebalo da bude u stanju da padne, da se uprlja i da zna da mu zbog toga neće biti ništa – samo tako ono može da slobodno upoznaje svet. Ako je vreme vlažno – gumene čizme na noge i nema potrebe da detetu bilo šta branite.
3. Pokušajte što manje toga da im branite. Naravno, kada je u pitanju bezbednost, insistirajte na tome da budu oprezni i budite im blizu. To jest, kada dete od dve godine hoće da se penje uz penjalicu, nemojte mu braniti već mu pomozite da to uradi na bezbedan način. Ako se beba približi bari, nemojte je odmah sklanjati odavde. Uzmite neku granu i pokažite joj kako se može igrati baricom, a da se ne pokvasi. A ako je vreme lepo, pa zašto se i ne bi pokvasila?
4. Ne budite pasivni. Pokušajte da se igrate sa detetom – automobili, kolica, lopta, skrivanje i traženje… samo sledite detetove želje, a svoje ideje iznesite samo ako vidite da je detetu dosadno i ne zna šta da radi ili kako da preusmeri pažnju (za malu decu).
5. Ne zanemarujte trenutke kada vaša beba uzima tuđu igračku bez pitanja. Detetu treba objasniti da to nije njegovo i da nije pristojno tuđu stvar uzeti bez pitanja. Ako je dete malo, dajte mu primer, naučite ga kako da zatraži igračku. Ako vlasnik ne želi da deli, objasnite svom detetu da dečak ili devojčica ne žele da daju svoju igračku, da svako ima svoje stvari i da je to sasvim normalno. Na isti način ne insistirajte ako vaše dete ne želi da deli.
6. Ako je vašem detetu drugo dete uzelo igračku, bez pitanja, svom detetu recite da može da traži igračku nazad. Možete da mu kažete “ako ne želiš da mu daš taj kamion da se poigra, idi i traži ga nazad”. Predložite svom detetu da podeli neku drugu igračku. Ako ipak ne želi ništa da deli, vi sklonite igračke i izdvojte dete da se svojim igračkama igra samo. Na taj način pokazaćete detetu da poštujete njegova prava, ne primoravate ga da deli, ali to radite tako da će uskoro shvatiti da je bolje deliti, jer će se u protivnom igrati odvojeno od svih. Malo je dece koja to žele.
7. Postoje slučajevi kada će vam se dete požaliti da druga deca sa njim ne žele da se igraju ili ga ne primaju u svoju grupu. U takvoj situaciji nije dobro rešavati problem i “baviti se” drugom decom. Bolje je da podržite svoje dete, savetujete ga kako da izađete iz situacije, recite šta ste vi radili kada ste imali takav problem. Na primer, mogli biste reći „hajde da izgradimo dvorac ili tunel od peska“. Ostala deca vrlo verovatno će se u nekom trenutku zainteresovati za tu igru i poželeće da vam se pridruže.
8. Čest uzrok tantruma je i napuštanje igrališta. Kako to izbeći?
Pre nego što krenete kući, upozorite dete. Neophodno je upozoriti oko 3 puta, između kojih treba vršiti kratke intervale. Počnite da upozoravate najkasnije 10-15 minuta pre polaska.
Vodite računa da vaše dete završi sa igranjem. Deca često menjaju aktivnosti, pa gledajte da trenutak napuštanje igrališta bude između dve aktivnosti, tada će detetu biti lakše da ode.
Postoje slučajevi kada sve ovo uradite, a dete jednostavno ne želi da krene kući i to je u redu! Ako ste rekli da je vreme, onda je vreme, nemojte da se raspravljate sa svojim detetom.
Kada napuštate igralište, nikada ne lažite dete. Roditelji često ne odole iskušenju da kažu: „Idemo kući – došla je baka“. A bake nigde. Ili “Ja idem, a ti ostaješ sam”. Detetu treba govoriti samo istinu. U suprotnom, poverenje može jednostavno nestati između vas i tada će vas dete sve manje slušati i sve manje ozbiljno uzimati ono što kažete. Pored toga, dete uči da laže.
Autor: Ana Lunova, dečji praktični psiholog