У светлу недавно објављених догађаја који укључују неке познате, чак цењене особе високог друштвеног статуса оптужене за сексуално узнемиравање, многи родитељи се питају: Како да разговарам са својом децом о овој теми? Који је најбољи начин да децу научим о границама, моћи, очекивањима, сигурности и поштовању?
Важно је препознати да оно што започиње као узнемиравање може прерасти у злостављање. Свест и информисаност могу помоћи у смањењу изложености детета и смањењу ризика да се право злостављање заиста и догоди.
Истина о сексуалном злостављању
Статистика открива да 90% случајева сексуалног злостављања деце укључује особу у коју то дете има поверења. Деца често НЕ пријављују злостављање, или ако то обелодане, то обично не учине одмах. Само 1 од 10 жртава ће заправо пријавити злостављање.
Многи противници увођења сексуалног образовања у школе као основни аргумент наводе да деца о томе треба да уче у породици. Ако узмемо у обзир да 90% злостављања долази од особа у које деца имају поверења, шта ћемо када то злостављање долази из примарне породице?
Како можете помоћи?
1. Информишите децу да препознају два начина како се сексуално злостављање и узнемиравање могу десити:
• непристојно додиривање
• узнемиравање и злостављање које не укључује додиривање, већ може да подразумева технологију, сексуално експлицитни језик, неприкладне слике, излагање детета сексуално експлицитном материјалу или присиљавање детета да се скине.
2. Направите план безбедности који укључује следеће смернице из Јутине кампање „Храбри појединац“:
• Препознај – научите децу да слушају своја осећања, а ако су тужна, уплашена, нервозна или збуњена, треба да разговарају са одраслом особом од поверења.
• Кажи Не! – реците свом детету да ако га неко физички угрожава или се осећа нелагодно, може јасно и гласно, одговорно да каже НЕ. Научите их да се опиру викањем, вриштањем и бежањем из те ситуације.
• Реци неком! – Заједно са дететом направите листу три одрасле особе којима могу да верују.
3. Будите добар слушалац док имате ове ствари на уму:
• Понекад деца не разумеју шта су видела, чула или доживела, али знају да их је то збунило или им је због тога било непријатно.
• Важно је да их саслушате пажљиво, стрпљиво и без предрасуда да бисте их истински чули.
• Уверите своје дете да може да вам каже било шта и да ћете га саслушати.
• Разговарајте о лепим и ружним тајнама. Лепе тајне чине да се изнутра осећамо срећно и добро, попут рођенданске журке изненађења. Ружне тајне чине да се осећамо тужно, уплашено или збуњено. Охрабрите дете да разговара са вама ако има ружну тајну или ако се осећа нелагодно.
• Ако не разумете тачно шта ваше дете покушава да вам каже, уместо да постављате додатна директна питања, кажите нешто попут: „Реци ми више о томе“.
4. Научите децу да поштују сопствене границе, разумеју туђе границе и водите разговоре са децом о поштовању, пристанку и одбијању.
Шта урадити ако дете почне да прича о сексуалном злостављању?
Ваш одговор на овај проблем може много утицати на излечење вашег детета. Иако је о сексуалном злостављању тешко говорити, ево неколико начина да како одговорити на прави начин:
Останите мирни: Сасвим је нормално да имате много емоционалних одговора, међутим, ако останете смирени пружићете детету утеху. Знајте да ћете имати времена да обрадите своја осећања у вези са сазнањима.
Немојте их бомбардирати сувишним питањима: Међутим, отворена питања или изјаве су прикладне, као што су:
Ко је то урадио?
Реци ми више.
Где се то догодило?
Када се то догодило?
Будите подршка. Никада не кривите дете за оно што се догодило. Реците им да вам је драго што су вам рекли и да су учинили праву ствар.
Верујте детету: Већина деце не лаже о злостављању.
Тражите помоћ: Сексуално злостављање деце је против закона и обавезно је да сви грађани старији од 18 година пријаве сумњу на злостављање деце.
Ако је дете доживело сексуално злостављање, можете га одвести на специјалистички лекарски преглед. Потражите терапеутске услуге за дете и себе.