Истраживање: Шта наставници знају о емотивним везама средњошколаца

22 октобра, 2020

Већина наставника сматра да школа треба да се бави заштитом ученика од дигиталног сексуалног и родно заснованог насиља у везама младих, али их мало актуелно учествује у превентивним активностима на ове теме

Насиље у емотивним везама средњошколаца, посебно дигитално сексуално насиље, није тема која је у потпуности блиска наставницима и наставницама у средњим школама. Ова тема углавном није део професионалних разговора међу наставницима, а о њој се ретко разговара и са родитељима ученика. Ипак, наставници су изузетно заинтересовани да се ближе упознају са узроцима и последицама дигиталног насиља у партнерским везама младих људи, тј својих ученика.

Ово су неки од закључака истраживања Аутономног женског центра (АЖЦ) „Ставови и одговори представника и представница средњих школа на појаву злостављања међу младима који су у емотивној вези“, спроведеног током пролећа ове године, које доноси податак да сваки други наставник који је учествовао у истраживању не зна да ли је злостављање током забављања младих, тј. њихових ученика – озбиљан проблем.

Колико наставници знају о распрострањености дигиталног насиља у везама ученика?
Према сазнањима наставника и наставница најчешћи облик насиља у партнерским везама ученика је психичко насиље, потом следи физичко, а најређе је сексуално злостављање. Сви облици насиља су вишеструко чешће присутни код девојака него код младића.

Четвртина наставника има сазнање да су девојке доживеле ширење гласина о њима путем мобилног телефона, имејлова и друштвених мрежа, као и да су добијале претеће поруке и застрашивања када не одговоре на позиве/поруке својих партнера. Тек сваки десети испитаник има сазнање за два облика злостављања којем су изложени младићи: партнерка је писала ружне коментаре на његовом профилу или је ширила гласине о њему путем мобилног телефона, имејлова и друштвених мрежа.

„Треба истаћи да су, према сазнањима наставника и наставница, девојке несразмерно више изложене тежим облицима дигиталног насиља, попут застрашивања од стране својих партнера, него што су то младићи, у ситуацијама у којима, на пример, она не одговори на позив или поруку свог партнера. Чак пет пута чешће њима се прети да ће на интернет бити постављене фотографије због којих се осећају непријатно, или да ће бити дељене са другима“, објашњава Тања Игњатовић, психолошкиња из АЖЦ.

Какви су ставови наставника и наставница о насиљу у везама младих?

Охрабрује податак да је готово за све представнике школа неприхватљиво да младић својој девојци удари шамар, као и сексуални однос без пристанка. Ипак, половина наставника верује да су девојке у истој мери насилне као и младићи, иако бројна истраживања указују на то да су оне далеко чешће жртве насиља мушкараца, а да су у случајевима где су младићи жртве, учиниоци углавном исто мушкарци. Наставници, такође, углавном нису свесни да прве информације о сексу и сексуалности млади добијају углавном на интернету и то на порнографским сајтовима, иако и то потврђују подаци различитих истраживања.

Трећина наставника сматра да злостављана особа може лако да напусти партнерску везу, што је такође супротно искуствима из праксе, о чему често у јавности говоре представнице организација које пружају подршку женама. Исто истраживање спроведено и у Хрватској, Мађарској и Шпанији, показује да се наставници углавном држе става да жртве не треба кривити, али и да нису сигурни да ли ученици имају довољно поверења у њих да потраже помоћ у случају када доживе такво искуство.

Наставници и наставнице у Србији већином (54%) оцењују сопствено знање о дигиталном сексуалном и родно заснованом насиљу током забављања младих као просечно, а 17% њих каже да има слабо знање о овим темама. „Релевантност ових тема и наведени подаци, потврђују да је школа важно место за разговор о емотивним везама младих и превенцији родно заснованог насиља. Треба радити на унапређењу знања професионалаца о карактеристикама овог насиља и подстаћи поверење ученица и ученика да им се обрате и потраже помоћ у случају потребе“, додаје Тања Игњатовић.

Аутономни женски центар је припремио низ корисних информација, прилога, важних контаката, као и успешних примера и решења, како би се помогло наставницима и наставницама да постану адекватна подршка својим ученицима заробљеним у насилним емотивним везама.

У истраживању је учествовало 209 наставника и стручних сарадника из девет школа у Београду, Новом Саду, Панчеву, Параћину и Пријепољу, а обављени су и интервјуи са 15 представника управе у овим школама. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта који се реализује уз подршку Владе Швајцарске и Програма ЕУ „Права, једнакост и држављанство“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама