Један познати говорник је почео свој семинар тако што је подигао новчаницу од 100 € у вис. У просторији је било укупно 200 људи. Питао је:
“Ко жели ову новчаницу?” Све руке су се подигле. Наставио је: “Ових 100 € даћу некоме од вас, али најпре ћу још нешто урадити.” Згужвао је новчаницу. Потом је упитао: “Да ли је још увек желите?” Све руке су биле и даље у ваздуху. Затим је наставио: “А кад направим ово?” Бацио је новчаницу на пόд и ципелама је утрљао у прљави пόд. Подигао је новчаницу. Била је згужвана и скроз прљава. “Добро, ко је још увек жели?”, упитао је. Још увек су све руке биле подигнуте. Онда је рекао: “Драги пријатељи, управо смо научили једну врло вредну лекцију. Шта год да сам урадио са овом новчаницом, ви сте је хтели и даље, јер ни у једном тренутку није изгубила на вредности. У сваком тренутку је вредела 100 €. Често нам се догоди у животу да нас неко одгурне од себе, да паднемо ниско, да се осећамо као изгужвани и бачени у блато. То су чињенице из свакодневног живота. Понекад се осећамо као да не вредимо ништа. Без обзира шта вам се догодило у животу, или ће се тек догодити, ви никада нећете изгубити на вредности. Били прљави или чисти, изгужвани или испеглани, ви сте и даље непроцењиви за све оне који вас воле више од ичега на свету. Наши животи се не вреднују према ономе шта радимо или кога познајемо, већ према ономе што јесмо. Ви сте нешто посебно, не заборавите то.
Уколико ову причу не поделите с другима, никада нећете сазнати чији живот је дотакла, ком сломљеном срцу се обратила или какву наду је некоме пружила. Бројите своје успехе, а не проблеме и бриге. Немојте никада оклевати пробати нешто ново. И увек имајте ово на уму – једноставни људи су саградили Нојеву барку, а стручњаци Титаник.