Izrazi u srpskom za koje se misli da su pogrešni, a nisu

27 februara, 2017

Jezik je živ i stalno se menja, pa tako ne treba da nas čudi da neke stvari kojima su nas učili u školi danas ne važe, a neke od njih ni tada nisu bile ispravne. Sledeći put kada vas neko ispravi i kaže vam da ne možete da kažete “puno hvala”, uputite ga na ovaj tekst. Lingvisti Slobodan Novokmet i Svetlana Slijepčević otkrivaju koje su to omiljene jezičke zablude kod Srba.
Lingvisti sa internet stranice Jezikofil objasnili su da postoji više jezičkih zabluda u koje godinama verujemo, ali je vreme da se stvari malo promene.
Jedna od najraširenijih zabluda u srpskom jeziku tiče se upotrebe priloga puno u konstrukciji puno hvala. Najčešći argument protiv ovog izraza je da ne postoji prazno hvala i da se može reći samo mnogo hvala.
Prečas ili predčas ili pretčas
Prazan može biti suprotno od pun, ali to su pridevi, npr. prazna čaša – puna čaša, i rezervisani su samo za to jedno značenje. U konstrukciji puno hvala, puno je prilog i ima značenje „u velikoj količini, u velikom broju, mnogo, npr. U ovom gradu ima puno trgovaca. Puno hvala može ravnopravno da se koristi uz mnogo hvala. Nasuprot tome, čak ni prilog prazno nije suprotan prilogu puno, prazno može da znači npr. „tupo i bezizražajno” – Zašto me tako prazno gledaš?
A ni pridev prazan nije u svim značenjima antonim prideva pun, onda bismo na svaki pun sat očekivali i prazan sat, na puna jedra – prazna jedra, pitali bismo se da li puna snaga podrazumeva i praznu snagu, da li narod pun predrasuda može da bude i prazan predrasuda. Jedna od najvećih zabluda jeste da značenje jedne reči može da se odredi tako što će se dati reč suprotnog značenja.
Pernica, perionica, perijonica, peratonica ili peronica
Druga česta isključivost tiče se upotrebe prideva zadnji u značenju poslednji. Na primer, česta je tvrdnja da se ne može reći zadnji u redu, ili u zadnje vreme, samo poslednji u redu i poslednje vreme, jer ne postoji prednji u redu ni prednje vreme. Zadnji, istina, ima osnovno značenje „koji se nalazi pozadi” (zadnje sedište, zadnje gume i sl.), ali iz tog značenja razvila su se druga prostorna i vremenska značenja – poslednji u redu, završni, krajnji (Nije to ni prava ni zadnja nesreća; Zadnjeg dana u mesecu i sl.). U ovim slučajevima upotreba prideva zadnji ne podrazumeva da je ono što mu prethodi – prednje, već da je na početku, prvo.
Negujmo srpski jezik1_1000x0
Foto: Jezikofil
Takođe, nije neobično koristiti reči i izraze primarno prostornog značenja za vremenske intervale, pošto tako poznatim prostornim relacijama opisujemo vreme koje je apstraktno – iza ponoći, zadnji trenutak, preko pola sata i sl.
NEZNAM, NEŽELIM, NEMOGU
Često se odmalena naučimo da ne govorimo celo vreme, već isključivo sve vreme, i to bespogovorno usvajamo, a da se i ne zapitamo zašto. Kakva crna celina, ceo je hleb, vreme može biti samo „sve”. Ipak, ako malo razmislimo, shvatićemo da pridev ceo često koristimo baš uz različite vremenske reči – Ceo dan sam bio tamo; Ceo sat čekam; Bio sam na odmoru celih mesec dana. Pridev ceo može da znači „koji je uzet u celini, sav, čitav”, pa tako i vremenske intervale posmatramo kao zaokružene celine, a zašto bismo iz toga izuzimali i imenicu „vreme”. Istina, pravopisni priručnici kažu da je ovo, pre svega, pitanje stila i da se ne preporučuje, ali ipak treba znati da sa gramatičke i logičke strane nije pogrešno.
Takođe, možda ćemo da se iznenadimo ako otvorimo Pravopis i saznamo da u jeziku postoje mnogi dubleti od kojih mi često koristimo samo jedan oblik misleći da je on pravilan i jedini ispravan. Tako je sasvim u redu koristiti obojica i obadvojica, razočaranje i razočarenje, pogotovo i pogotovu, ujutru i ujutro i sl.
Izvor: 24sata.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


23 komentara na "Izrazi u srpskom za koje se misli da su pogrešni, a nisu

  1. Dejan kaže:

    Hvala vam mnogo na ovim divnim internet stranicama.
    Ipak, ovu mi je teško da prihvatim. U osnovnoj su me naučili da govorim: prvi i poslednji (a ne zadnji), sve vreme (a ne celo vreme) i sl, a sada me uvek nešto bocne kada čujem takav izraz.
    Sada su, vidim, svi takvi izrazi prihvaćeni kao pravilni. Iako neki argumenti postoje, sve mi se više čini da nepismenost preovladava i ulazi u standardni jezik… te da ćemo koliko sutra kao dozvoljene prihvatiti i “nemogu”, “hvali mi para”, “idem sa autobusom” i sl. Nadam se da grešim.

    1. Ana kaže:

      Apsolutno! Pravopis se prilagodjava nepismenima. Lakse je promeniti njega nego njih.

      1. Slobodan kaže:

        Bravo Ana

    2. Lena kaže:

      Tuzno ali istinito,ipak je lakse manipulisati polupismenim ljudima, a to je izgleda cilj.

    3. Zula kaže:

      Bravo! Ja to stalno govorim. Mene strašno nervira to što se gramatička pravila menjaju shodno nepismenom delu populacije koji, kako se čini, predstavlja većinu. Kao i Vama, meni takođe nepravilan govor užasno “para uši”. Još kad čujem da ljudi glagol trebati menjaju po licim (trebaM da učim….), načisto izludim! Nažalost, sve pod pritiskom popušta, pa tako i jezik, koji je sve više nakaradan i oskrnavljen….

    4. Mića kaže:

      Pogrešno su te učili. “Celo vreme” je celo vreme bilo pravilno, jer može i ceo dan, pa što ne i celo vreme.

      1. Neda kaže:

        Zato sto je dan ogranicen, pa predstavlja celinu. Vreme je pak nedefinisanog trajanja.

    5. Ema kaže:

      Dejane, nije to samo bockanje, to je nepismenost. Ne grešiš. Ana je u pravu, jezik je počeo da se prilagodjava nepismenima

  2. Nenad kaže:

    Zadnja karta se odnosi podrazumeva i zadnje sedište i nikako ne može da bude primer jednakosti korišćenja prideva zadnji i poslednji. Zadnji i poslednji NIKADA ne mogu da se koriste u istom primeru, ili situaciji.
    ”Novi kasapi pod rep kolju”

    1. Ivanka kaže:

      Zanima me da li ćemo u budućnosti moći ispravno da upotrebljavamo poslednjica umesto zadnjica. Ne bi me čudilo kako je već krenulo.

  3. Saša kaže:

    Meni nikada neće biti jasno zašto važeći Pravopis propisuje da se ocena (4) vrlo dobar piše kao jedna reč vrlodobar. Koliko nas može da izgovori vrlo dobar kao jednu reč, sa jednim akcentom i da ne ispadne smešan?

    1. Svitac kaže:

      vrlo dobar se i dalje piše odvojeno

  4. Ivan Ž. kaže:

    Pogrešno je što upravo ovakvim
    “podilaženjem” novotarijama kvarite pravopis. Ja ću uvek biti prvi, a ne prednji koji ovako nešto kudi i poslednji, a ne zadnji koji će ovakve tekstove i “savete” prihvatiti!

    1. Zula kaže:

      Takođe! Ako je većina nakaradna, zašto bih i ja morala biti takva?! Ne mogu i ne želim!

      1. Ema kaže:

        Pismeni treba da budu uporni i istraju u opismenjavanju dece ( kada su u prilici )

  5. Jole kaže:

    Zatucani ljudi ne mogu da prihvate da se bilo šta menja, pa ni jezik. Drago mi je što su naši lingvisti, kao i u inostranstvu, razumni ljudi.

    1. Zula kaže:

      Nije to zatucanost, već kultura govora i elementarno poznavanje pravila sopstvenog jezika, kao i posedovanje osećaja za estetiku govora! S jedne strane se jezik prilagođava nepismenima, a s’ druge strane u školama, pogotovo osnovnim i dalje obrađuju literaturu iz doba naših predaka, koja je prepuna arhaizama, te potpuno neshvatljiva deci. Umesto da im škola razvija ljubav prema knjigama, ona ih time ubija u pojam! Pametnije bi bilo adaptirati priče i bajke, a ne gramatička pravila, samo zato što ih većina nedovoljno poznaje.

  6. JK kaže:

    bas je dobro biti “zatucan “spram ovih razumnih ljudi.Carevo novo odelo je bas savremena,aktuelna ,moderna i razumna bajka.

  7. Radmila kaže:

    Sve je uredu što ste pojasnili, ali dubler obojica i obadvojica nije, u prvom ih ima 2 a u drugom ih ima 4. Oba=2 dvojica=2 što bi bilo 4. Pozdrav od davnašnheg đaka iz SFRJ

  8. Tanja kaže:

    Da li su i medo/meda, bato/bata, čiko/čika… takođe dubleti? Šta je pravilno?

  9. Tatjana kaže:

    Bravo! Slazem se u potpunosti sa tekstom!!!

    1. Zoran kaže:

      Drva se slažu, Tatjana… ljudi dele mišljenje?

  10. ZoranSaKosmeta kaže:

    E, još nam kažite da je ispravno reći:
    JAKO PUNO!
    Ili, OŽENIĆU DEVOJKU!
    Ne radi se ovde o tome da su zaticani oni koji se drže pravopisa, već je reč o pomodarstvu savremenih “lingvista” i običnih ljudi koji podležu uticaju engleskog jezika. Engleske fraze se prevode bukvalno, pa je JAKO PUNO prevod od VERY MUCH, a OŽENI ME od MARRIED ME!
    Prodadosmo terotoriju, izgubismo dostojanstvo, a sada skrnavimo i jezik..

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama