Изрази у српском за које се мисли да су погрешни, а нису

фебруар 27, 2017

Језик је жив и стално се мења, па тако не треба да нас чуди да неке ствари којима су нас учили у школи данас не важе, а неке од њих ни тада нису биле исправне. Следећи пут када вас неко исправи и каже вам да не можете да кажете “пуно хвала”, упутите га на овај текст. Лингвисти Слободан Новокмет и Светлана Слијепчевић откривају које су то омиљене језичке заблуде код Срба.
Лингвисти са интернет странице Језикофил објаснили су да постоји више језичких заблуда у које годинама верујемо, али је време да се ствари мало промене.
Једна од најраширенијих заблуда у српском језику тиче се употребе прилога пуно у конструкцији пуно хвала. Најчешћи аргумент против овог израза је да не постоји празно хвала и да се може рећи само много хвала.
Пречас или предчас или претчас
Празан може бити супротно од пун, али то су придеви, нпр. празна чаша – пуна чаша, и резервисани су само за то једно значење. У конструкцији пуно хвала, пуно је прилог и има значење „у великој количини, у великом броју, много, нпр. У овом граду има пуно трговаца. Пуно хвала може равноправно да се користи уз много хвала. Насупрот томе, чак ни прилог празно није супротан прилогу пуно, празно може да значи нпр. „тупо и безизражајно” – Зашто ме тако празно гледаш?
А ни придев празан није у свим значењима антоним придева пун, онда бисмо на сваки пун сат очекивали и празан сат, на пуна једра – празна једра, питали бисмо се да ли пуна снага подразумева и празну снагу, да ли народ пун предрасуда може да буде и празан предрасуда. Једна од највећих заблуда јесте да значење једне речи може да се одреди тако што ће се дати реч супротног значења.
Перница, перионица, перијоница, ператоница или пероница
Друга честа искључивост тиче се употребе придева задњи у значењу последњи. На пример, честа је тврдња да се не може рећи задњи у реду, или у задње време, само последњи у реду и последње време, јер не постоји предњи у реду ни предње време. Задњи, истина, има основно значење „који се налази позади” (задње седиште, задње гуме и сл.), али из тог значења развила су се друга просторна и временска значења – последњи у реду, завршни, крајњи (Није то ни права ни задња несрећа; Задњег дана у месецу и сл.). У овим случајевима употреба придева задњи не подразумева да је оно што му претходи – предње, већ да је на почетку, прво.
Negujmo srpski jezik1_1000x0
Фото: Језикофил
Такође, није необично користити речи и изразе примарно просторног значења за временске интервале, пошто тако познатим просторним релацијама описујемо време које је апстрактно – иза поноћи, задњи тренутак, преко пола сата и сл.
НЕЗНАМ, НЕЖЕЛИМ, НЕМОГУ
Често се одмалена научимо да не говоримо цело време, већ искључиво све време, и то беспоговорно усвајамо, а да се и не запитамо зашто. Каква црна целина, цео је хлеб, време може бити само „све”. Ипак, ако мало размислимо, схватићемо да придев цео често користимо баш уз различите временске речи – Цео дан сам био тамо; Цео сат чекам; Био сам на одмору целих месец дана. Придев цео може да значи „који је узет у целини, сав, читав”, па тако и временске интервале посматрамо као заокружене целине, а зашто бисмо из тога изузимали и именицу „време”. Истина, правописни приручници кажу да је ово, пре свега, питање стила и да се не препоручује, али ипак треба знати да са граматичке и логичке стране није погрешно.
Такође, можда ћемо да се изненадимо ако отворимо Правопис и сазнамо да у језику постоје многи дублети од којих ми често користимо само један облик мислећи да је он правилан и једини исправан. Тако је сасвим у реду користити обојица и обадвојица, разочарање и разочарење, поготово и поготову, ујутру и ујутро и сл.
Извор: 24sata.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


23 коментара на "Изрази у српском за које се мисли да су погрешни, а нису

  1. Дејан каже:

    Хвала вам много на овим дивним интернет страницама.
    Ипак, ову ми је тешко да прихватим. У основној су ме научили да говорим: први и последњи (а не задњи), све време (а не цело време) и сл, а сада ме увек нешто боцне када чујем такав израз.
    Сада су, видим, сви такви изрази прихваћени као правилни. Иако неки аргументи постоје, све ми се више чини да неписменост преовладава и улази у стандардни језик… те да ћемо колико сутра као дозвољене прихватити и “немогу”, “хвали ми пара”, “идем са аутобусом” и сл. Надам се да грешим.

    1. Ana каже:

      Apsolutno! Pravopis se prilagodjava nepismenima. Lakse je promeniti njega nego njih.

    2. Lena каже:

      Tuzno ali istinito,ipak je lakse manipulisati polupismenim ljudima, a to je izgleda cilj.

    3. Zula каже:

      Bravo! Ja to stalno govorim. Mene strašno nervira to što se gramatička pravila menjaju shodno nepismenom delu populacije koji, kako se čini, predstavlja većinu. Kao i Vama, meni takođe nepravilan govor užasno “para uši”. Još kad čujem da ljudi glagol trebati menjaju po licim (trebaM da učim….), načisto izludim! Nažalost, sve pod pritiskom popušta, pa tako i jezik, koji je sve više nakaradan i oskrnavljen….

    4. Mića каже:

      Pogrešno su te učili. “Celo vreme” je celo vreme bilo pravilno, jer može i ceo dan, pa što ne i celo vreme.

      1. Neda каже:

        Zato sto je dan ogranicen, pa predstavlja celinu. Vreme je pak nedefinisanog trajanja.

    5. Ema каже:

      Dejane, nije to samo bockanje, to je nepismenost. Ne grešiš. Ana je u pravu, jezik je počeo da se prilagodjava nepismenima

  2. Ненад каже:

    Задња карта се односи подразумева и задње седиште и никако не може да буде пример једнакости коришћења придева задњи и последњи. Задњи и последњи НИКАДА не могу да се користе у истом примеру, или ситуацији.
    ”Нови касапи под реп кољу”

    1. Иванка каже:

      Занима ме да ли ћемо у будућности моћи исправно да употребљавамо последњица уместо задњица. Не би ме чудило како је већ кренуло.

  3. Саша каже:

    Мени никада неће бити јасно зашто важећи Правопис прописује да се оцена (4) врло добар пише као једна реч врлодобар. Колико нас може да изговори врло добар као једну реч, са једним акцентом и да не испадне смешан?

    1. Svitac каже:

      vrlo dobar se i dalje piše odvojeno

  4. Иван Ж. каже:

    Погрешно је што управо оваквим
    “подилажењем” новотаријама кварите правопис. Ја ћу увек бити први, а не предњи који овако нешто куди и последњи, а не задњи који ће овакве текстове и “савете” прихватити!

    1. Zula каже:

      Takođe! Ako je većina nakaradna, zašto bih i ja morala biti takva?! Ne mogu i ne želim!

      1. Ema каже:

        Pismeni treba da budu uporni i istraju u opismenjavanju dece ( kada su u prilici )

  5. Jole каже:

    Zatucani ljudi ne mogu da prihvate da se bilo šta menja, pa ni jezik. Drago mi je što su naši lingvisti, kao i u inostranstvu, razumni ljudi.

    1. Zula каже:

      Nije to zatucanost, već kultura govora i elementarno poznavanje pravila sopstvenog jezika, kao i posedovanje osećaja za estetiku govora! S jedne strane se jezik prilagođava nepismenima, a s’ druge strane u školama, pogotovo osnovnim i dalje obrađuju literaturu iz doba naših predaka, koja je prepuna arhaizama, te potpuno neshvatljiva deci. Umesto da im škola razvija ljubav prema knjigama, ona ih time ubija u pojam! Pametnije bi bilo adaptirati priče i bajke, a ne gramatička pravila, samo zato što ih većina nedovoljno poznaje.

  6. JK каже:

    bas je dobro biti “zatucan “spram ovih razumnih ljudi.Carevo novo odelo je bas savremena,aktuelna ,moderna i razumna bajka.

  7. Radmila каже:

    Sve je uredu što ste pojasnili, ali dubler obojica i obadvojica nije, u prvom ih ima 2 a u drugom ih ima 4. Oba=2 dvojica=2 što bi bilo 4. Pozdrav od davnašnheg đaka iz SFRJ

  8. Tanja каже:

    Da li su i medo/meda, bato/bata, čiko/čika… takođe dubleti? Šta je pravilno?

  9. Tatjana каже:

    Bravo! Slazem se u potpunosti sa tekstom!!!

    1. Зоран каже:

      Дрва се слажу, Татјана… људи деле мишљење😉

  10. ЗоранСаКосмета каже:

    Е, још нам кажите да је исправно рећи:
    ЈАКО ПУНО!
    Или, ОЖЕНИЋУ ДЕВОЈКУ!
    Не ради се овде о томе да су затицани они који се држе правописа, већ је реч о помодарству савремених “лингвиста” и обичних људи који подлежу утицају енглеског језика. Енглеске фразе се преводе буквално, па је ЈАКО ПУНО превод од VERY MUCH, а ОЖЕНИ МЕ од MARRIED ME!
    Продадосмо тероторију, изгубисмо достојанство, а сада скрнавимо и језик..

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама