Izvinite me za trenutak, odoh da razmazim svoju decu

jun 27, 2016

Nedavno sam bila na rođendanskoj zabavi, kod prijateljicine ćerke, kada se zbio ovaj događaj.
Moja beba je bila oslonjena na moj desni kuk – tamo gde uvek sedi, kada se moje drugo dete, trogodišnjak, obesilo za moju levu nogavicu: „Mama, mama, drži me mama“, zapomagao je svojim dečjim glasićem. Podigla sam ga i držala na drugom boku.
Kada sam se umorila, pokušala sam da spustim bebu dole. Inače, mnogo mrzi kad ga spuštam. Odmah je počela da se dere i vrišti dok je nisam ponovo uzela. Naprečac promenim mišljenje i spustim trogodišnjaka. „Mama, trebaš mi“ rekao je tužnim, plačnim glasom.
mama deca
Pa sam našla fotelju dovoljno veliku za nas troje i ugurala se s njima sve dok im nije bilo dovoljno. Beba je srećno grickala sir, kada je prišla jedna žena, valjda rođaka moje prijateljice i nagnula se ka meni: „Bolje spusti bebu. Nikada neće prohodati ako je nosiš sve vreme. Spusti je ili ćeš je razmaziti”, zahtevala je.
Usiljeno sam se nasmejala. Uvek smejem kad mi je neprijatno.„Ne, hvala”, mucala sam jer mi ništa pametno nije palo na pamet u tom trenutku. „Da, ti ćeš je baš pokvariti i razmaziti, a i onog drugog isto”, rekla je pokazujući prema mom starijem detetu. Slegnula sam ramenima, i nastavila sam da držim bebu, kao i uvek, tokom cele zabave. Smejala sam se i šalila, i zaista se lepo provela, ali u sebi sam ključala. Zašto nisam držala do sebe? Zašto joj nisam rekla da gleda svoja posla? Zašto sam uopšte dopustila da me maltretira svojim nepoželjnim savetima za roditelje?

Zašto treba zagrliti dete kada prkosi, viče, plače…

Hej, gospođo? Ako nošenje moje dece znači da ću ih pokvariti, neka bude tako. Svečano izjavljujem da ću imati najrazmaženiju decu na svetu, zato što nikad, ponavljam nikad neću odbiti svom detetu toplinu, sigurnost i udobnost mog naručja. Da li je to jasno?
Ja sam oduvek mislila da „razmaziti decu“ znači kupovati im materijalne stvari koje god požele. Mislila sam da su razmažena ona deca koja kukaju po prodavnici za plastičnim svetlećim pištoljima i šarenim lažama, kako bi time prikrila svoje prave potrebe. Ne kažem da moja deca nemaju te svetleće gluposti, o da, imaju ih, i te kako. Ali ono što im je stvarno potrebno sam ja. Vreme sa mnom. Oboma je potrebno da ih držim i nosim i to mnogo i dugo i često. I ja na to pristajem jer sam njihova mama. To je moja dužnost, moja čast, moj posao. To se zove roditeljstvo.
Dozvolite mi da kažem šta ja sve mogu da radim dok držim svoje dete: mogu da mažem kremu na lice, da se šminkam, perem zube i feniram kosu. Mogu čak i da piškim (i operem ruke) bez da ga spustim. Mogu da kuvam i da usisavam, brišem prašinu. I sve to vreme mogu da pričam sa decom, mazim ih i grlim.

10 saveta kako motivisati dete za učenje

Tako da da, nastaviću da ih nosim na boku, nosiću ih u bilo kojoj vrsti nosiljke, čak ću ih nositi i „na krkače“. Podizaću ih kad god to zatraže, sve dok ne prestanu da traže, jer jednog dana, nećete verovati, prestaće da traže. Kada budu prestali, znaću da sam završila svoj posao. Nadam se da se to neće skoro desiti, ima još dosta vremena dok ne porast i ne budu imali svoje bebe koje će njima tražiti da ih nose. I nadam se da će moja deca znati iz svog sopstvenog iskustva, šta je to što je bebama i deci potrebno.
Samo momenat, molim. Osećam malecke prste kako me vuku, neko hoće da se mazi, hoće da ga podignem, samo zato što mu se tako hoće…
Zato me izvinite, moram da idem da razmazim svoju decu 🙂
Andrijana Maksimović
Izvor: scarymommy.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


5 komentara na "Izvinite me za trenutak, odoh da razmazim svoju decu

  1. Petar kaže:

    >>
    Hej, gospođo? Ako nošenje moje dece znači da ću ih pokvariti, neka bude tako. Svečano izjavljujem da ću imati najrazmaženiju decu na svetu, zato što nikad, ponavljam nikad neću odbiti svom detetu toplinu, sigurnost i udobnost mog naručja. Da li je to jasno?
    —————————————————
    Super si. A onda ce kako to obicno biva, tvoj muz a njihov otac, kada mu posle jedno 10 godina terora bude svega dosta da pocne da posecuje kafane i da nadje svalerku jer ne moze vise da zivi u zajednici gde su deca toliko razmazena da terorisu i mentalno zlostavljaju roditelje. Da, da, naravno da ces zazmuriti na ovakve i slicne probleme tj. naravno da ce ih ignorisati. Ali to je realnost, htela ti to da vidis ili ne. I ne zaboravi da je mozda tolika ljubav i paznja tebe prema tvojoj deci posledica tvoje, posesivnosti, isfrustriranosti i pokusaj da kupis decju ljubav prevelikom paznjom. Znam tesko je za shvatiti, jos si mlada i neiskusna. Polako.

    1. Nikola kaže:

      Petre, sto si isfrustriran?!
      Imas decu? Ili mozda svalerku?
      Decu drzati u rukama kad god zele i kad god je moguce!!! Vreme proleti brzo i niko i nista vam ga ne moze nadoknaditi…

    2. Sandra kaže:

      Kakav seljački i krajnje glupi komentar koji se i ocekuje od iskompleksiranog muškarca koji btw sigurno pored svoje žene, kojoj skidam kapu, ako je još uvek u braku sa takvim kretenom, ima i svalerku (odvratan naziv)! Trebaš napraviti razliku druže između NEVASPITANE i RAZMAŽENE DECE! A vidim da, sa tolikim godinama to nisi naučio, pa prema fome smem slobodno da kažem da kao OTAC nisi uspeo.. ljubav prema muzu i ljubav prema deci su dve razlicite stvari! Da bi uspeo napraviti stabilnu i zdravu porodicu, jedan TATA treba maziti svoju DECU, Bas kao i mama, Bas kao sto mazi i svoju zenu.. rekla bih da si ti neuspesan na oba polja..

  2. Vesna kaže:

    E….isto sam i ja bila mlada…pa nisam znala(kao sto bih sada)da odgovorim na te nepozeljne komentare~navodno dobronamerne tih “iskusnih”.Sećam se…nemoj na ruke,nemoj u kolica,nemoj na krevet,sta je..nece da se vozi hoce da se nosi…Mnogo mi je sada zao sto sam im dozvolila da remete moj mir,a onda i deciji.Zato mislim da bih sada svakome znala reći~razmazite svoju decu…svojom blizinom,mazenjima,poljupcima,neznostima…

  3. Pavle kaže:

    Tipično suprotne reakcije muškaraca i žena, svaki iz svoje perspektive i svojih uloga. Ne shvatate suštinu stvari: majke teže da razmaze svoju decu i da im daju emocije jer je to njihova uloga. Očevi teže da im daju disciplinu i norme ponašanja, jer je to njihova uloga. Kada se te uloge zamene ili kada jedan od roditelja nedostaje, tu nastaje problem.
    Bez obzira na sve ovo, postoji period kada je nešto normalno i kada nije. Ako dete sa tri godine traži od roditelja da ga nosi, a to je period kada dete svakako treba sâmo da hoda, onda roditelj svojim delima usporava dete u razvoju. To možda deluje u tom trenutku lepo i divno za roditelja, ali će stvoriti nesamostalno dete koje će zavisiti od roditelja više nego što je to normalno. Samostalna deca su srećnija. Postoji i knjiga sa tim imenom.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama