Ja sam strog učitelj. Ako je vaše dete u mom razredu, imam određena očekivanja od njega. Očekujem da kod sebe ima svoje materijale i ne, neće imati vremena da se vraća kući po zaboravljenu pernicu…
…očekujem da ima poštovanja i kaže „molim” i „hvala”, da bude miran i poslušan na mom času, na kojem imam raspored sedenja. Očekujem da podigne ruku kada poželi nešto da kaže, da piše domaće zadatke, koje ja zadajem i proveravam. Očekujem da počisti za sobom, da ne govori ružno o drugim učenicima, da skloni mobilni telefon na času, da se ne žali, već da radi.
Očekujem mnogo od njega.
S obzirom na to da sam strog učitelj, imam velika očekivanja.
Zato što sam strog učitelj, moja se očekivanja obično ispunjavaju.
Zato što sam strog učitelj, moji učenici u procesu ispunjavanja mojih očekivanja postaju bolji.
Sve to zato što sam stroga.
Nisam uvek bila strog učitelj.
Godinama sam istraživala najbolje obrazovne umove i postala strog učitelj. Razmišljala sam o najboljim učiteljima koje sam imala (zanimljivo, jedino se njihovih imena sećam) i shvatila sam da im je jedna stvar zajednička – svi su bili strogi. Uskoro sam potom razvila način razmišljanja strogog učitelja.
- BITI STROG = IMATI VISOKA OČEKIVANJA
Kada sam bila dete, išla sam na karate. Moj trener bila je starija japanska gospođa, visoka poput desetogodišnjaka, koja je bila stroža od bilo koje osobe koju sam poznavala. Ako biste zakasnili na trening, makar i dva minuta, morali biste da trčite 20 krugova oko dvorane! Ako ste čavrljali dok je ona predavala, dodatnih 20 krugova!
Dok sam trčala krugove koje mi je naredila za nešto što sam smatrala sitnim prekršajem, mrzela sam je. Zamišljala sam je kako sleće u neku crnu rupu na Marsu. A onda se dogodila čudna stvar, „rasturala” sam u karateu. Bila sam jača, brža, zdravija. Zaradila sam crveni pojas. Bila sam ponosna na sebe. Shvatila sam da naša škola karatea ima najviše pobednika na takmičenjima.
Čak sam i kao dete uvidela – ona je imala visoka očekivanja. Bila je stroga, jer je očekivala da budem najbolja. Nije tolerisala ništa manje od mog maksimuma. Sensei, stroga, niska starica kakvom sam je smatrala, bila je jedan od najboljih učitelja koje sam ikad imala.
Pitanje: Šta bi bilo da je Sensei tolerisala moje kašnjenje, brbljanje, lenjost s blagim osmehom, šalom, odobravanjem u očima?
Odgovor: Mediokritet.
■ BITI STROG ≠ BITI NASILNIK
Učitelji koji znaju da bi trebalo da budu stroži ponekad mogu da pomešaju strogost sa zlostavljanjem.
Pravi strogi učitelj strog je iz ljubavi. Najbolji primer je moja nastavnica muzičkog. Gospođa C. bila je opako stroga. Nije progovarala dok nije čula mrtvu tišinu. Terala je zbor sto puta da tiho stupi na pozornicu, insistirala na uniformi, u suprotnom bismo morali da napustimo probu, nije dopuštala da ponavljamo greške.
Gđa C. takođe je pokazivala da joj je stalo do nas. I dan danas se sećam jednog našega gostovanja sa horom na koje sam išla bez džeparca, jer moji roditelji nisu imali novca. Otišli smo zajedno u prodavnicu slatkiša. Gđa C. primetila je da gutam slatkiše očima, pozvala me na stranu i krišom mi ugurala novčanicu u dlan.
Pitanje: Što bi se dogodilo da se gđa C. držala svojih do neba visokih očekivanja i strogoga stava, a da nam se pritom nikad nije osmehnula ili razgovarala s nama?
Odgovor: Mržnja, pobuna.
„Upravljajte svojim razredom gvozdenom rukom u svilenoj rukavici.”
■ MOJE JE DA ME POŠTUJU, A NE DA IM SE SVIĐAM
Da li biste radije da vas poštuju ili da im se sviđate?
Ako vas vaši učenici vole, smatraju da ste „dobri, prijatni, zabavni”…
Ako vas vaši učenici poštuju, oni će vam se duboko diviti zbog vaših sposobnosti, kvaliteta, postignuća.
Ostavite na trenutak ego sa strane i razmislite o tome šta vašim učenicima zaista treba.
Treba im mentor, primer ostvarene osobe s jasnim granicama, osobe koja postavlja visoke standarde i sebi i drugima, osobe koja vrednuje znanje i obrazovanje toliko da ih tretira kao svetu stvar, treba im učitelj sa stavom.
■ CILJ JE BITI PRIJATELJSKI NAKLONJEN, NE PRIJATELJ
Učenicima ne trebaju prijatelji među nastavnicima. Već imaju svoje.
Prečesto vidim nove učitelje koji ulaze u prijateljsku zamku s učenicima. Žele da budu obožavani poput nekog popularnog klinca u školi. Oni čine stvari poput prosipanja hvale tamo gde nije zaslužena, deljenja slatkiša, privatnih informacija. Da bi postigli popularnost, brzo spuštaju očekivanja.
Trebalo bi da usvojite prijateljski naklonjen stav prema učenicima, što je primerenije odnosu učitelja i učenika, trebalo bi da razgovarate o očekivanjima učitelja, podelite neke svoje interese, oduševljeno prepričavate neku odličnu knjigu.
„Poštujte sebe i drugi će poštovati vas.”
– KONFUČIJE
Svoju svrhu kao učitelj koji menja živote možete ispuniti tako što ćete biti strog učitelj i deliti svoju strast bez izvinjavanja.
Učitelji, usudite se da budete strogi bez ustručavanja.
Autor nepoznat
Ja bih samo ovu“strogost učitelja“zamenila rečju“doslednost“.To stoga što će mnogi u terminu“strogi“lako manipulisati i nazivati ih nasilnim.Rado je preporučujem i roditeljima,jer tada je rad sa decom zadovoljstvo i njima i nama.Od nas zavisi!!!Moć izbora.
Nema od toga ovde ništa. Od kada su u naše škole ušle „demokratija“ i PEPSI, nema šanse. Sve je toliko devalviralo da je reč kriterijum ovde potpuno izgubila smisao. A tek kada se na sve navedeno nakalemi još i digitalizacija dobićemo i poklopac na ovaj naš obrazovni „pretis lonac“. Tako je to ovde, ili nije dovoljno skuvano ili je prekuvano (pod pritiskom). Nikad ništa normalno. Tekst govori o redu i disciplini, a to je ovde davna prošlost jer je od strane „demokrata“ proglašeno za „diktaturu“. Narod lepo kaže da je navika jedna, a odvika stotinu muka. I ko će sada ove ovde, naviknute na PEPSI i bombone, da odvikne od te „demokratije“?
Prilikom upisa u školu, decu testiraju. Onda su pod budnim okom školske birokratije.
Prilikom primanja u školu, nastavnici samo jednom odu pred lekarsku komisiju, a onda ih školska birokratija štiti.
Ideje autorke potpuno su u suprotnosti sa pedagogijom i na ovakav tekst, prosvetna inspekcija bi trebalo da reaguje, te da preduzme ozbiljne mere.
A Vi ste vidim pedagoški potkovani… Kakvu lekarsku komisiju predlažete? Kad bi ste vi bili ispitani od strane lekarske komisije za koju se zalažete, ne biste radili nigde. Možda jedino kod kuće sa sopstvenom decom, pa bi bilo lepo pogledati rezultate Vašeg vaspitanja, pošto se iz komentara naslućuje kojem „pedagoškom“ pravcu pripadate… „Moja deca su uvek u pravu i najbolja su i naj, naj, naj u svemu i neće meni tu neka nastavnica reći da na čas treba nositi pribor, a doći ću na čas sa zakašnjenjem od 10 min, prosto moja princeza ne može tako rano da ustane“…. Poznato?
Ovo zvuči nestvarno dobro…. nadam se samo da je iskreno a takođe se nadam da što se tiče očekivanja poštovanja – to OBOSTRANA stvar.
Ovo mi se bas nedopada. Zar dete da drhti u skoli ako je zaboravilo pernicu?
Da li ucitelj nesto zaboravlo?:-(
A time sto sure strogi pamte see her su ulili strah I to traje
Detinjstvo je jedno.
Gospode, MAMA – ženo, da li ste vi učili pisanje u školi, ili niste išli jer ste se plašili stroge učiteljice?
Ne mislim da nastavnik treba da bude strog. Pre da treba da bude dosledan i da se trudi da bude pravedan koliko god je to moguće. Biti strog ili blag, znači nerealan.
Često ste strogost brka sa drugim pojmom koji je postao nepoznat u obrazovanju. Sa pojmom realnosti.