Да ли сте знали да у јапанским школама деца немају тестове знања све до 4. разреда?
Као разлог, Јапанци наводе то да је у прве две године школовања циљ не судити на било који начин томе шта дете зна и како напредује у учењу, већ је примарни фокус на изградњи добрих манира и развоју карактера. За Јапанце, манири су испред знања.
Те прве две године школовања они повремено решавају квизове који су више у форми забаве, без притиска на тему оцена. Такође, уче друге важне животне лекције као што је бити великодушан, емпатичан, толерантан. Уче се самоконтроли, али и осећају за правду. За Јапанце, не важи девиза да се деца васпитавају само код куће, а у школи образују.
Школа је за млађу децу заснована на идеји да је основ за професионални и академски развој младог човека заправо КАРАКТЕР. Знање су зидови. Карактер је темељ.
Школска година у Јапану, иначе, почиње у априлу, а први дан школе често се поклопи са првим данима цветања трешње, предивно доба година, па је и сам полазак у школу повезан са нечим лепим. Распуст им траје пет недеља, а током тог периода од деце се очекује да се појављују повремено у школи како би учествовали у неким ваннаставним активностима. Чак и најмлађи ученици добијају неку врсту ”летњег домаћег задатка”.
До недавно, уобичајено је било да се у школу долази и суботом, али је то сада укинуто.
Основна школа траје шест година, од 6. до 12, а након тога јапански ђаци уписују нижу средњу школу коју завршавају за три године. Виша средња школа је следећа степеница и она траје још три године, након чега они који желе уписују факултет који, као и код нас, углавном траје четири године.
Почасно чишћење
Огромна разлика између јапанских и наших (не само наших, већ практично свих европских и западних) школа је и у односу према хигијени простора и радним навикама у тој области. У Јапану нема домара, а ученици су ти од којих се очекује да школу држе чистом. Обавезе се деле и додељују ученицима који се у тим пословима смењују.
Јапански образовни систем пропагира став да тражећи од ученика да чисте за собом, они добијају вредну лекцију о тимском раду и помагању другима. То им помаже и да стекну поштовање према свом раду и раду других. Уверени су и да то што су у обавези да сами за собом почисте утиче на ученике и да буду уреднији и више брину о чистоћи простора.
Та пракса да ученици чисте школу у Јапану се зове Souji и у преводу значи почасно чишћење.
Учитељ и ученици ручају заједно у учионици
Јапанска деца за време руча једу у учионицама, заједно. У Јапану се веома труде да деци усаде здраве навике када је реч о исхрани. О менију брину школовани кувари и стручњаци за бригу о здрављу. То време користе и да се у неформалном разговору зближе са својим учитељима, који такође једу заједно с њима.
Ручак послужују ученици који су у том тренутку за тај посао задужени, попут редара.
После школе
Већина ђака проводи време на различитим радионицама после школе и оне су врло популарне. А пошто већина студената има жељу да да упише добру нижу средњу школу, они после часова одлазе на додатне припреме и приватне часове.
Мали Јапанци познати су и по томе што им учење током празника и распуста није страно, јер верују да тако одржавају и поправљају радне навике.
Поштовање културе
Из великог поштовања према својој култури, Јапанци не одустају од неких традиција. Тако ученици и даље уче јапанску калиграфију, која носи назив Shoda, и подразумева умакање бамбусове четке у мастило како би њоме писали нијероглифе на пиринчаном папиру. Ово се сматра уметничком формом, веома значајном у јапанској култури.
Још једна уметничка форма коју негују у јапанским школама је Haiku, а и она, као и Shoda уче се како би се показало поштовање према култури и традицији Јапана.
Униформе
Јапанске школе познате су по строгој политици када је реч о униформама. Циљ је да се уклоне социјалне разлике и баријере међу децом и да се подстакне радна атмосфера. Велики број школа има и строгу забрану шминкања, лакирања ноктију, нападних фризура, па чак и исцртавања обрва.
У школу долазе да уче
Јапански ученици разумеју сврху школе и они долазе заиста да уче. Једна од начина на који према школи као институцији показују поштовање јесте и долазак на време. Поред тога, око 90% ученика изјавило је да никад или скоро никад нису игнорисали оно што им наставник говори.
Тестови постају велики део школовања
Иако на самом почетку готово уопште немају контролне задатке, до оне фазе школовања када се припремају за факултет, тестови постају свакодневица јапанских ученика. Пред крај школовања имају један најважнији испит (попут државне матуре) који им одређује судбину када је реч о факултету. Могу да изаберу један факултет који желе да упишу и ако у томе не успеју – то је то.
Конкуренција је врло јака, а факултет успе да упише нешто више од 70% ученика. Период припрее је врло стресан, па га у Јапану справом зову ”испитни пакао”. Али, кад то прође, факултет би требало да буде најлепши период живота, верују Јапанци. Чак га неки називају ”одмором пре почетка професионалне каријере”…