Највећи крадљивци књига свих времена

јул 31, 2016

На свету је било и биће разних лопова – неки краду да би преживели, неки јер су клептомани, неки из чистог хира, из досаде, а неки зато што воле – књиге. Кроз историју било је много појединаца који су желећи да полице својих приватних библиотека обогате са што више ретких наслова, до тог циља стизали крађом.
kradljivci knjiga
У давним временима, у ствари све до 20. века, књиге су биле далеко скупље него данас. С обзиром на то да су се некада најпре писале руком а касније штампале у штампаријама у којима је штампање далеко компликованије него у овим данашњим, многе од њих су представљале раритете и право богатство. Зато су крађе књига у давна времена биле много чешће него данас.
Библиотекари, који су још у средњем веку били на великим мукама, смишљали су разне начине да онемогуће крађу књига. Једна од најпознатијих метода је било провлачење ланца кроз књиге како би се спречило да оне „добију ноге“. Постављани су ланци дуги таман толико да онај ко узме да је чита, књигу може несметано да стави испред себе и да лако окреће њене странице. Највећи и у свету најпозантији крадљивци књига појавили су се када су ланци у библиотекама укинути, а крађом су се често бавили и људи који су уживали велики углед у друштву.

Кардинал Псионеи

Прва велика и светски позната „књигокрадица“ био је Доменико Силвио Псионеи, који је харао библиотекама у првој половини 18. века. Доменико је максимално злоупотребио своју титулу кардинала Римикатоличке цркве, јер је обилазећи библиотеке где се представљао као библиотекар ватиканске библиотеке, незаконито присвојио више хиљада књига. Упућени сматрају да је кардинал Псионеи највећи лопов међу свим крадљивцима књига које историја памти.
Добро изверзиран, он је кришом стављао књиге испод своје одоре и тако их односио из библиотеке. Имао је и другу методу – када дође у неку библиотеку захтевао је да му доделе засебну просторију у којој може неометано да чита, а испод њеног прозора би га чекао саучесник коме је Доменико бацао књиге. Број украдених књига када је раскринкан био је већи од 30.000, а већина наслова имала је огромну вредност.

Стивен Кери Блумберг

Овај Американац гајио је две велике страсти према књизи – читање књига и прављење колекције раритетних издања велике вредности. Када је ухваћен, полиција је у његовој вили у градићу Отумва, Ајова, пронашла преко 20.000 ретких књига и више од 10.000 ретких рукописа. Он је целу своју вилу која је имала чак 17 соба претворио у огромну приватну библиотеку. У њој су се налазиле књиге украдене из више од 140 универзитетских и 180 градских библиотека широм САД и Канаде, а процењено је да је њихова укупна вредност премашивала цифру од 20 милиона долара.
Стивен се у библиотекама представљао као професор и тражио је од библиотекара књиге. Они су му углавном веровали на реч и дозвољавали му да их  изнесе ван просторија универзитета. Тако му је често успевало да на превару однесе и оне наслове чије је изношење из библиотеке било забрањено. Наравно, књиге никада није враћао.
Заслепљен великом страшћу он је временом почео да губи контролу над својим поступцима,  па је најзад 1988. године долијао полицији. Кажњен је трогодишњом затворском казном и новчаном казном од 200.000 долара.

Густав Хасфорд

Исте године када је ухапшен Блумберг, један други књигокрадица се појавио у јавности. Био је то Густав Хасфорд, писац и ветеран из Вијетнамског рата, по чијој књизи „Шорт тајм“ је снимљен филм „Бојев метак“ чувеног британског режисера Стенлија Кјубрика. Хасфорд је заједно са Кјубриком учествовао у адаптацији сценарија за филм и као сарадник у овом пројекту мога се 1988. године наћи међу добитницима Оскара.
Међутим, уместо да добије ову престижну филмску награду, Хасфорд је завршио у затвору. Он је упао у очи полиције због дуга од око 3.000 долара који је имао према већем броју библиотека и који је проистекао из казни за невраћене књиге. Како Хасфорд није плаћао ни казне, нити је библиотекама враћао књиге, пријављен је полицији, која је претресајући његову кућу у месту Сан Луис Обиспо у Калифорнији дошла до невероватног открића. Тамо се налазило више од 10.000 књига украдених или изнајмљених из многих библиотека. Занимљиво је да је полицијски претрес Хасфордове куће извршен управо у ноћи када се одржавала церемонија доделе Оскара.
Густав Хасфорд је осуђен на 6 месеци затвора, али је након 3 месеца помилован због доброг владања. На суду се бранио објашњењем да је књиге узимао и крао јер су људи према њима немарни, па је он решио да од свих тих аљкавих руку спасе она најдрагоценија издања. Ако ништа друго, у тој његовој изјави било је истине. Наиме, књиге у кући Густава Хасфорда биле су пожљиво постављене на полице и видело се да су редовно чишћене од прашине. Поред тога, у свим собама је температура ваздуха била око 20 степени, што савршено одговара правилном чувању књига, па је било сасвим јасно да је Густав све књиге које је украо чувао у најбољим могућим условима.
фото: pixabay.com
Приредио: Драган Антић – Велики речник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама