Mnogo je onih koji s nestrpljenjem očekuju svaku novu priču možda omiljene savremene spisateljice za decu, Jasminke Petrović. Posle romana poput Od čitanja se raste, Leto kad sam naučila da letim, O dugmetu i sreći, ali i mnogih drugih Jasminkinih dela koja, ono što smo o njoj naučili jeste da je prihvatili misiju: da decu nauči, a roditelje podseti na važnost prijateljstva, zajedništva, tolerancije, prihvatanja, razumevanja. Svaka knjiga na svoj način.
Za sve Jasminkine obožavaoce, imamo dobru vest. Stigla je nova knjiga, jednako topla i nežna, kao i njene prethodne priče o prijateljstvu. Zove se Zvezdana šuma, a Jasminka nam otkriva kome je namenjena i zašto je odlučila da ovog puta junaci njene knjige budu jedno usamljeno drvo i životinje oko njega.
Vaš novi roman Zvezdana šuma namenjen je mlađim osnovcima i na jedan, možda malo manje očigledan, a sigurno neobičan način govori o – prijateljstvu. Koliko deca u tom uzrastu umeju da budu pravi prijatelji? I kako ih tome učiti?
Dečja prijateljstva su iskrena i snažna, ali ponekad mogu biti vrlo burna, jer deca tek uče kako da razumeju sebe i druge. Zato im je potrebna podrška odraslih. Pokažimo im ličnim primerima kako se sluša, kako se dele osećanja i kako se pronalazi zajedničko rešenje. Prijateljstvo se ipak najbolje uči kroz sopstveno iskustvo – u igri, kroz greške, sukobe i pomirenja, kroz „izvini“ i „hajde ponovo“.
Do velikog prijateljstva stiže se sitnim koracima. Upravo o tome govori Zvezdana šuma. Veza između veverice Dace i drveta Radoslava postala je snažna tek kada su oboje pokazali strpljenje, empatiju i prihvatanje razlika. Veverica je ekstrovert – voli zabavu i pokret, dok je drvo introvert – voli tišinu i mir. Takva prijateljstva nisu uvek laka, ali su moguća ukoliko postoji volja da se napravi korak ka onom drugom. Želela sam da pokažem da prijateljstvo ne raste samo iz sličnosti, već često baš iz razlika.
Za razvoj prijateljstva važno je i kako reaguje okolina: da li podgreva nesporazume ili pomaže da se oni prevaziđu. Prateći junake i situacije u Zvezdanoj šumi, čitaoci vide kako su sukobi nastali, kako su se rasplamsali i kako su se razrešili. U junacima deca prepoznaju sebe i svoje vršnjake. Kroz njihove postupke uče o različitim odnosima u stvarnom životu i kako se ostaje uz prijatelja i kad nije lako.
Jedna cela šuma nastala je jer su se životinje okupile i ujedinile da pomognu svom prijatelju da više ne bude usamljen. Dakle, jedinstvo je ključ. Učimo li tome decu dovoljno?
Mislim da ih tome ne učimo dovoljno.
Često ohrabrujemo decu da budu uspešna, brza i najbolja, ali mnogo ređe da budu dobronamerna, pažljiva prema sebi i drugima. A upravo su to osobine koje grade zajednicu. Ako želimo da deca veruju u jedinstvo, moraju ga videti oko sebe – u porodici, u školi, na ulici, među komšijama, u medijima. Ne u rečima, već u postupcima.
U Zvezdanoj šumi životinje ne rešavaju problem silom, već udruživanjem. One ne pitaju ko je najjači, već ko je spreman da pomogne. Želela sam da pokažem da je zajedništvo aktivan i hrabar čin – izbor da ne okrenemo glavu, već da stanemo uz onoga kome je potrebna podrška. Ako želimo da svet bude bolje mesto, decu moramo svakodnevno učiti solidarnosti, empatiji i odgovornosti za druge.
Ponekad, prijateljstvo se, baš kao i u ovoj knjizi, može naći na testu. Kako prepoznajemo one koji su pravi prijatelji?
Pravi prijatelji ostaju uz nas i kad smo u nevolji i kad nam dobro ide. Bodre nas da budemo bolji i raduju se našem uspehu. Ne koriste nas za svoje interese i ne umanjuju naš značaj da bi sebe uzvisili. Uz njih možemo biti ono što jesmo, bez glume, stida i straha. Pravi prijatelji poštuje naše granice.
Dobar znak da nam je neko pravi prijatelj ili prijateljica jeste to što uz njih postajemo bolje osobe.
Može li jedan zagrljaj zaista pomiriti svet?
Zagrljaj sam po sebi ne rešava problem, ali može biti početak promene. Može ukazati na dobru volju i želju za pomirenjem.
Na kraju Zvezdane šume, kada jež skupi bodlje i zagrli zeca, osetimo mir i nadu. Taj gest dobrote simbolizuje poverenje i spremnost da se okrene novo poglavlje – iako je ranije bilo nesporazuma. Ponekad mali, iskreni koraci, poput zagrljaja, pokreću važne događaje i kod pojedinca i u zajednici. U to ime, hajde da se zagrlimo!