Много је оних који с нестрпљењем очекују сваку нову причу можда омиљене савремене списатељице за децу, Јасминке Петровић. После романа попут Од читања се расте, Лето кад сам научила да летим, О дугмету и срећи, али и многих других Јасминкиних дела која, оно што смо о њој научили јесте да је прихватили мисију: да децу научи, а родитеље подсети на важност пријатељства, заједништва, толеранције, прихватања, разумевања. Свака књига на свој начин.
За све Јасминкине обожаваоце, имамо добру вест. Стигла је нова књига, једнако топла и нежна, као и њене претходне приче о пријатељству. Зове се Звездана шума, а Јасминка нам открива коме је намењена и зашто је одлучила да овог пута јунаци њене књиге буду једно усамљено дрво и животиње око њега.
Ваш нови роман Звездана шума намењен је млађим основцима и на један, можда мало мање очигледан, а сигурно необичан начин говори о – пријатељству. Колико деца у том узрасту умеју да буду прави пријатељи? И како их томе учити?
Дечја пријатељства су искрена и снажна, али понекад могу бити врло бурна, јер деца тек уче како да разумеју себе и друге. Зато им је потребна подршка одраслих. Покажимо им личним примерима како се слуша, како се деле осећања и како се проналази заједничко решење. Пријатељство се ипак најбоље учи кроз сопствено искуство – у игри, кроз грешке, сукобе и помирења, кроз „извини“ и „хајде поново“.
До великог пријатељства стиже се ситним корацима. Управо о томе говори Звездана шума. Веза између веверице Даце и дрвета Радослава постала је снажна тек када су обоје показали стрпљење, емпатију и прихватање разлика. Веверица је екстроверт – воли забаву и покрет, док је дрво интроверт – воли тишину и мир. Таква пријатељства нису увек лака, али су могућа уколико постоји воља да се направи корак ка оном другом. Желела сам да покажем да пријатељство не расте само из сличности, већ често баш из разлика.
За развој пријатељства важно је и како реагује околина: да ли подгрева неспоразуме или помаже да се они превазиђу. Пратећи јунаке и ситуације у Звезданој шуми, читаоци виде како су сукоби настали, како су се распламсали и како су се разрешили. У јунацима деца препознају себе и своје вршњаке. Кроз њихове поступке уче о различитим односима у стварном животу и како се остаје уз пријатеља и кад није лако.
Једна цела шума настала је јер су се животиње окупиле и ујединиле да помогну свом пријатељу да више не буде усамљен. Дакле, јединство је кључ. Учимо ли томе децу довољно?
Мислим да их томе не учимо довољно.
Често охрабрујемо децу да буду успешна, брза и најбоља, али много ређе да буду добронамерна, пажљива према себи и другима. А управо су то особине које граде заједницу. Ако желимо да деца верују у јединство, морају га видети око себе – у породици, у школи, на улици, међу комшијама, у медијима. Не у речима, већ у поступцима.
У Звезданој шуми животиње не решавају проблем силом, већ удруживањем. Оне не питају ко је најјачи, већ ко је спреман да помогне. Желела сам да покажем да је заједништво активан и храбар чин – избор да не окренемо главу, већ да станемо уз онога коме је потребна подршка. Ако желимо да свет буде боље место, децу морамо свакодневно учити солидарности, емпатији и одговорности за друге.
Понекад, пријатељство се, баш као и у овој књизи, може наћи на тесту. Како препознајемо оне који су прави пријатељи?
Прави пријатељи остају уз нас и кад смо у невољи и кад нам добро иде. Бодре нас да будемо бољи и радују се нашем успеху. Не користе нас за своје интересе и не умањују наш значај да би себе узвисили. Уз њих можемо бити оно што јесмо, без глуме, стида и страха. Прави пријатељи поштује наше границе.
Добар знак да нам је неко прави пријатељ или пријатељица јесте то што уз њих постајемо боље особе.
Може ли један загрљај заиста помирити свет?
Загрљај сам по себи не решава проблем, али може бити почетак промене. Може указати на добру вољу и жељу за помирењем.
На крају Звездане шуме, када јеж скупи бодље и загрли зеца, осетимо мир и наду. Тај гест доброте симболизује поверење и спремност да се окрене ново поглавље – иако је раније било неспоразума. Понекад мали, искрени кораци, попут загрљаја, покрећу важне догађаје и код појединца и у заједници. У то име, хајде да се загрлимо!