Jasmina Franolić upoznala je srpski obrazovni sistem iz svih mogućih uglova. Karijeru je počela kao nastavnik srpskog jezika, potom bila direktor državne osnovne škole, a tokom narednih decenija vodila je i privatne obrazovne ustanove i učestvovala u osnivanju škola. Iza nje je više od tri decenije rada u obrazovanju.
Danas je na čelu novoosnovane Gimnazije Konstanta, škole čiji je koncept postavljen upravo na nekim od tih ideja. Đaci u njoj školski dan provode od 8.30 do 17 časova, ali je zamisao da u tom periodu završe i učenje i druge školske obaveze, tako da knjige, kako kaže naša sagovornica, posle nastave ostaju u školi. Pored nacionalnog programa, učenici mogu da pohađaju i američki program i steknu dve srednjoškolske diplome, dok je sama nastava zamišljena kroz projekte, istraživanje, povezivanje predmeta i rešavanje praktičnih problema, umesto kroz puko pamćenje činjenica. Jedan dan u nedelji nosi i naziv „Finski petak“ – tada klasične časove zamenjuju projektna nastava, terenski rad i multidisciplinarne radionice.
Sa Jasminom Franolić razgovarali smo o tome koliko je takav pristup moguće sprovesti u praksi, zašto smatra da su dobri nastavnici važniji od tehnologije, čemu škola treba da nauči dete osim samom gradivu i šta bi moralo da se promeni da bi škola zaista mogla da bude mesto na koje učenici ne dolaze sa otporom.
Imate dragoceno radno iskustvo – od nastavnika osnovne škole, preko direktora u državnim i privatnim obrazovnim sistemima, do toga da ste danas na čelu novoosnovane gimnazije. Šta je to što našem obrazovnom sistemu najviše nedostaje?
Prostor za kreativnost. Pre bi se moglo reći da svega ima previše nego da nedostaje. Previše je gradiva, udžbenika, pravilnika, administracije, propisa, časova, granica… Kada bi se rasteretio ovih okova i stavio dobrog učitelja u prvi plan, svakako bi bio više po meri deteta, zbog kojeg i postoji.
Da li je ideja da to i nadomestite u Gimnaziji Konstanta?
Konstantu vidim kao krunu svog iskustva i posvećenosti obrazovanju i vaspitanju dece, a dobre nastavnike i metode kao put do trajnog znanja i zadovoljstva učenika i roditelja. Dobar nastavnik je stručnjak koji se stalno usavršava, posvećeni pedagog, čovek sa empatijom i karakter sa strpljenjem. U korenu ovih osobina je, naravno, ljubav – prema deci, nastavničkom pozivu, sebi, svetu, planeti…
Dobre metode su one koje uvažavaju svakog učenika i njegov individualni ritam, njegovu dušu, specifične talente i mogućnosti za napredovanje. One su, takođe, ishod procesa stalnog usavršavanja nastavnika i traganja za inovacijama, ali ne onim koje po svaku cenu računaju na korišćenje veštačke inteligencije i savremenih tehnologija, nego onih koje omogućavaju usvajanje trajnog znanja, a takve su najčešće vezane za eksperimentalnu i integrativnu nastavu.
Povezujemo predmete po temama, posmatramo probleme oko sebe i u svetu, postavljamo prava pitanja i uvek dajemo više mogućih odgovora, pa biramo one koji su najadekvatniji. Manje grupe u odeljenju svakako su osnova za ovakav rad.
Tvrdi se da je preopterećenost đaka najveći problem naših gimnazija, praćena činjenicom da je znanje uglavnom teorijsko. Kako u Konstanti vidite proces učenja?
Kao što roditelji i vaspitači svojim primerom mnogo više utiču na razvoj i ponašanje vaspitanika nego rečima i propisanim normama, tako isto i znanje mnogo lakše prianja za mlade vijuge kroz demonstativne i integrativne metode, projektne zadatke, problemsku nastavu i sve one puteve koji podstiču na kreativno razmišljanje i pronalaženje pravog odgovora kroz istraživanje, pokušaje koji ne vode uvek i odmah ka pravom rešenju, ali nas uče da su i greške dragoceni deo puta ka usvajanju znanja. Sve ovo je potpuno suprotno repetitivnom učenju koje se najčešće primenjuje kako bi se preobimno gradivo obradilo na kratke staze. U Konstanti koristimo najsavremenije metode učenja kroz tematsku, eksperimentalnu i problemsku nastavu u kojoj učenici ne dobijaju gotova znanja, već sami dolaze do rešenja kroz istraživanje i rešavanje otvorenih, praktičnih problema.
Kako će izgledati jedan školski dan?
Svaki naš školski dan je osmišljen tako da učenici ne osete smenu predmeta, rade samostalno, u timu ili u malim grupama na zanimljivim projektima koje dovodimo u vezu s njihovim ličnim interesovanjima i pitanjima koja oni postavljaju okruženju, svetu u kome žive, društvenim trendovima, međuljudskim odnosima, tinejdžerskim „mukama”.
Svaki dan osmišljen je kao balans između rada u učionici, na otvorenom, zanimljivih video-sadržaja, edukativnih igara i kvizova, individualnih razgovora i podsticanja urođenih talenata, kao i mentorskog rada u popodnevnim satima.
Na primer, svaki petak u Konstanti zapravo je „Finski petak”. Namenjen je, zapravo, promeni perspektive. Inspirisan najuspešnijim obrazovnim sistemima sveta, koncept Finskog petka zamenjuje klasične časove projektnom nastavom, terenskim radom i multidisciplinarnim radionicama. To je dan kada nastava izlazi iz okvira učionice, a učenici preuzimaju ulogu istraživača, primenjujući stečeno znanje na konkretne, životne primere.
Šta je to što vašu školu izdvaja od drugih sličnih ustanova?
Svaka škola ima svoje specifičnosti – pozitivne i negativne. Za početak je važno eliminisati sve prepreke na putu ka kvalitetnom obrazovanju učenika i izdvojiti se po velikom broju pozitivnih specifičnosti.
Naša škola ima odlične nastavnike, edukovane, motivisane, inspirišuće; metode rada koje podstiču kreativnost i trajno usvajanje veština i znanja; zatim izuzetan prostor za obavljanje delatnosti – velike, svetle učionice opremljene savremenom tehnologijom koja je važan „partner” u ovo digitalno doba; prijatan prostor za individualno učenje, odmor, zabavu i odmor đaka i programe koji obezbeđuju više od obične nastave, odnosno usmereni su na razvoj veština.
Lokacija škole je takođe izuzetna – nalazimo se na Bežanijskoj kosi, u kompleksu Lux 51, okruženi velikim saobraćajnicama, ali ušuškani i bezbedni na prvom spratu poslovnog dela, u potpuno obezbeđenom prostoru, što je roditeljima svakako veoma važno.
Pohađanjem jednog smera u Gimnaziji Konstanta, učenici stiču dve diplome, nacionalnu i internacionalnu. Možete li nam objasniti prednosti ovog načina školovanja?
Nacionalni program gimnazije opšteg tipa ima svoju nadogradnju u vidu internacionalnog (američkog) programa Academica International Studies. Ovaj program obuhvata osnovne obavezne programe iz američkog obrazovnog sistema: engleski jezik, američku istoriju, američku vladu i ekonomiju, kao i izborne predmete, koje učenici biraju i dodatne izborne predmete u zavisnosti od sklonosti i ponude: veštine upravljanja životom, priprema za SAT/ACT testove, digitalna fotografija, kriminologija, psihologija, javni nastup i novinarstvo i osnove inženjerstva i tehnologije.
Nastava se odvija na isti način kao na svetskim koledžima: kroz platforme za učenje na daljinu (LMS), istraživačke projekte, eseje i diskusione forume. Učenik pre odlaska na fakultet već savlada veštine upravljanja vremenom, akademskog pisanja i komunikacije s mentorima u inostranstvu.
Dvostruka diploma koju donosi pohađanje oba programa u našoj školi ima vrednost od 24 boda – 18 sa nacionalnog i 6 bodova sa internacionalnog programa. Učenik po završetku srednje škole ne dobija samo svedočanstvo iz Srbije već i punopravnu, međunarodno akreditovanu američku srednjoškolsku diplomu (US High School diploma) izdatu od strane AIS-a sa Floride. Sa ovom diplomom učenik konkuriše ravnopravno sa američkim đacima u SAD i Kanadi. Izbegava se komplikovan i skup proces nostrifikacije svedočanstava iz Srbije. Što se tiče univerziteta u Evropi, neki od njih (npr. u Austriji, Holandiji, Italiji ili Nemačkoj) izuzetno cene američki sistem jer garantuje visok nivo znanja jezika i samostalnosti đaka.
Dvostruka diploma daje veliku prednost pri selekciji i aplikacijama. U biografiji učenika koji konkuriše za fakultet, dve paralelne diplome šalju snažnu poruku komisiji za upis.
Dokaz o izuzetnoj radnoj etici: pokazuje da je učenik bio sposoban da balansira dva školska sistema odjednom.
Jezička kompetencija: programi koje odobravaju organizacije poput College Board potvrđuju da učenik tečno vlada akademskim engleskim jezikom u oblastima istorije, ekonomije i tehnologije. Zbog toga mnogi univerziteti mogu osloboditi učenika polaganja testova poput TOEFL-a ili IELTS-a.
Učenici će u Konstanti imati nastavu svakog dana od 8.30 do 17 časova, ali će u tom periodu završavati sve obaveze. Da li to znači da je ostatak dana za njih rasterećen školskih obaveza? Zašto je to važno?
Gimnazija Konstanta organizuje praktično celodnevni boravak učenika, tako da ima dovoljno vremena da učenici pre podne prate gimnazijski program, zatim imaju pauzu za ručak i popodne učestvuju u onlajn sesijama AIS programa na engleskom. Ovaj program zahteva od 3 do 5 sati nedeljno tako da u okviru školskog popodneva ostaje vreme za sekcije, mentorski rad i razne projekte. Posle 17 časova učenici se mogu posvetiti svojim porodičnim, sportskim i drugim obavezama i hobijima. Knjige i školske obaveze ostaju u školi.
Na kraju, pitanje koje veoma često postavljamo nastavnicima: šta je potrebno da škola za decu bude srećno mesto?
Bez kvalitetnog školovanja nema srećne budućnosti pojedinca, porodice i šire društvene zajednice. Školovanje kakvo danas poznajemo postoji tek 200 godina i nije se značajno izmenilo. Međutim, taj sistem mora da se neguje, usavršava i prilagođava potrebama deteta, porodice i modernog društva. To se može uraditi smanjenjem obima programa, časova, propisanih oblika rada…
Takođe, treba uvesti obaveznu školu za nastavnike, paralelno sa završnom godinom redovnih studija predmeta, koja će ih kvalifikovati za rad sa decom i vršiti češće provere njihovih pedagoških kompetencija. S druge strane, nastavnici treba da imaju veliku slobodu u kreiranju nastavnog procesa i izboru metoda, a ishode treba vrednovati eksterno.
Najbolje je da sačuvamo ono što je najvrednije: odnos pun poverenja između učenika, roditelja i nastavnika koji je uslov da svako uradi svoj deo posla na najbolji način. Treba da sačuvamo i ono što jedino škola može da ponudi, a to je idealna prilika da deca u vršnjačkoj grupi sazrevaju, jačaju empatiju, samopouzdanje i veštine. To je način da se svaki učenik oseti podržanim i poštovanim. Na ovaj način škola može biti srećno mesto za dete.