Ne idu deca?! Čekaj, a Tomo?! Ideš sama?!
Bilo bi fer da ovo vreme koje jurca napred, sa sobom pod ruku povede i stavove i uverenja. Lepše je putovati u društvu. Predrasude mogu da ostanu. Muka im je od vožnje, ne podnose krivine, i samo kvare zabavu.
Jer kada postanemo nečije supruge i majke, ne prestajemo da budemo i nečije ćerke, sestre, kume, prijateljice, koleginice. Ima nas sasvim dovoljno za sve.
Ne, ne idem sama ako idem BEZ dece, niti ona ostaju sama ako ostaju SA babom i dedom.
Pamtiće ove dane po odlasku po novu frizuru, po zajednički napravljenim knedlama, po toj pertli koja je konačno zavezana! I nije mi žao što sam je propustila. Srećna sam što će se svaki put kad ih uzmu u ruke, unuk i baba setiti jedno drugog.
Ja ću ih pamtiti po tuđem nekad koje sam doživela kao svoje, po stvarima koje vise pored prozora kola i nisu se izgužvale, po priči i ćutanju onda kada nam to odgovara, glasnom smehu i afričkim ljiljanima.
Oni te dane neće pamtiti BEZ mene.
A ja ih SA svim onim što jesam, nikada neću zaboraviti.
Autor: Maja Radović