Jесен у мом парку – састав

новембар 13, 2017

Утихнуле су стазе мога парка
 
Улице мога парка  су  ових дана заиста пусте и тихе. Хладан ветар јури дугачком улицом и игра се са голим гранама високих бреза.Тек понеки
пролазник се нађе ту и тамо, али се може рећи да  у дворишту  нема ни
живе душе.
Позна јесен,ах,позна јесен је стигла.Мајушни врапци,бојали су
се да их не  дохвати  страшни мрак. Покушали су да се угурају поред  димњака.Почела је да ромиња ситна киша.Прешла је у пљусак који је стварао блатњаве барице.Киша је запљускивала прозоре моје зграде.
Горостасни сиви облаци заклањали су тмурно небо.Пљусак је лагано престајао.Врапци који се грејаше поред димњака,одлетоше до свог
гнезда.Недуго  затим подиже се густа магла.Све је било мокро,
мокро и блатњаво!Парк је игледао јако тужно.Ветар се и даље шалио
са ретким и храбрим пролазницима. Дизао им је капуте, шалове ,капе
и односио кишобране. Парк ми је  изгледао као шарени циркус у коме
је главни ,,акробата,,-ветар.
Ех,ја не волим позну јесен!Једва чекам да дође цветно весело пролеће,да се поново чује цвркут зеба, врабаца и осталих птичица.
 
Састав ученика 4.разред

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама