Бити добар родитељ се не подразумева. Али, ако одгајамо своју децу аутентично и са срцем, користећи притом адекватне васпитне праксе, лакше ћемо пронаћи свој пут у односу с децом.
Вођство
Из пера славнога Јеспера Јула недавно је изашла књига “Како бити вођа вучјег чопора” која се бави променама у приступу одгоју деце. Дански психолог дотакао је неколико важних тема када је у питању одгој деце и тако свима нама једноставним језиком одржао лекцију о успешном родитељству.
На недавно одржаном предавању у Загребу говорио је о вођству у породици. Вођству које је деци неизмерно потребно, али које родитељима није нимало лако да успоставе. Најважнији фактор, сматра Јеспер Јул, јесте лични ауторитет који се мора темељити на осећају сопствене вредности, самопоштовању, самопоуздању и родитељској способности да схвати личне вредности и границе, али да притом не подлегне искушењу да сам себи придаје превелику важност.
За родитеље није добро да о самима себи причају критички и да се осећају беспомоћним. Одгојити здраво дете можемо само ако се осећамо компетентним и вредним, а не беспомоћним. У којој мери ће дете развити осјећај вредности готово потпуно зависи од родитељског вођства.
Учење одговорности
Пре него што кренемо да учимо дете да буд одговорно, важно је да постанемо одговорни сами за себе, сматра Јул. Рецимо, ако нас дете наљути, одговорно би било да у таквој ситуацији покажемо ко смо (ако смо љути, да то и покажемо) и кажемо: „Ово што си сад урадила, јако ме је наљутило.” Међутим, важније је разумети сопствену љутњу и детету због тога не „набијати” осећај кривице. То не значи да не треба да кренемо у решавање проблема који је настао, већ је важно кренути у разговор о томе како је детету и како се ми осећамо и потом тражити решење. То је тајна успеха!
Границе у васпитању
Данас постоје две врсте родитеља које западну у невоље. Родитељи који грчевито покушавају да задрже уврежене начине постављања граница и родитељи који се ограђују од строге и ауторитарне форме, али тешко проналазе нове начине. Прва група родитеља сматра своју децу бунтовном и дрском, а у другој деца преузимају кормило породице и почињу да управљају. Оба ова примера су деструктивна и нездрава, и за децу и за родитеље, истиче Јул. Како поставити границе у васпитању? Границе више не треба да се постављају као електрична ограда око деце, него као личне границе одраслих. Уместо да се родитељ запита: „Шта је најбоље за моје дете?” нека се запита: „Шта је најбоље за мене – и како ће се то одразити на моје дете?” Сами себе треба да запитамо ко сам ја и ко је моје дете?
„Нашој деци не требају савршени родитељи, него живи родитељи, они који знају ко су и које су им вредности.” закључио је Јеспер Јул
Извор: klinfo.rtl.hr / Зелена учионица