Žene su, tokom istorije, bile uverene da znaju šta muškarci od njih očekuju. Smatrale su da oni samo žele svoj mir i da su zadovoljni sve dok drugi rade ono što oni kažu. Neke žene pokušavale su tako da se ponašaju i pritom su potpuno odustale od sebe. Međutim, muškarci su izuzetno retko bili zadovoljni time, te su često završavali s drugim ženama. Isto je tako i majkama koje žele da budu tu samo za svoju decu. Ja im uvek govorim da su one opasne za njih jer nijedno dete nikada neće moći da nadoknadi majci to što je za njega žrtvovala sopstveni život. Međutim trogodišnjaci, naravno, još ne mogu tako da razmišljaju. Deca žele da zarobe svoje majke i to na 24 sata dnevno. Zato majke moraju ozbiljno da razgovaraju sa svojom decom i objasne im da i one imaju svoje potrebe i da se moraju pobrinuti za njih. To će, naravno, dovesti do frustracije kod deteta koje će početi da grdi majku ili će se grčevito držati za nju.
U takvim situacijama, roditelji ne treba da reaguju besno, već da opušteno i odrešito kažu da sada to ne žele i izađu iz prostorije. Dakle, roditelj zaključi situaciju i deca su u početku iznenađena. Ali to će trajati samo dotle dok roditelj bude osećao grižnju savesti. Jer, kad osoba oseća grižnju savesti, onda se njome lako manipuliše. I odrasli i deca.
Nekada se govorilo da deca testiraju granice. Zapravo, ona ne testiraju gde se granice nalaze, nego žele da otkriju stvarno jezgro svojih roditelja. Žele da shvate šta se nalazi iza roditeljske glume. Žele da vide pravu osobu, da saznaju kakva je njihova majka kad se ne skriva iza nežnih reči. U tom razdoblju možete to sve posmatrati i uz dozu humora, iako je situacija zaista teška. Jednako je teška kao i za muškarce koji su 30 godina bili naviknuti da im žene vode domaćinstvo, a sada odjednom sami moraju da peglaju. „Ako to više ne želiš da radiš za mene, ja se više ne osećam voljeno.“, misle oni, a isto tako se osećaju i deca.
Zato je za odrasle vrlo važno da razbiju taj začarani krug nezasite potrebe, a da pritom detetu ne nabiju osećaj krivice. I zbog toga se dešava gotovo čaroban proces kada odrasli verbalno preuzmu odgovornost i priznaju svoje greške, kada priznaju da su pogrešno pretpostavili da usrećuju dete ako se u potpunosti stave u njihovu službu, a da su pritom sami nesrećni.
Vrlo je važno to razjasniti. Ko to propusti, kasnije će u pubertetu morati da se nosi s ogromnim konfliktom. Naime, u toj fazi, deca svojim majkama direktno kažu da bi napokon trebalo da počnu da vode sopstveni život.
Odlomak iz knjige „Pet temelja porodičnog života“ Jespera Jula.