Кад у вестима чујете како је судиница та и та осудила криминалца тог и тог, можда се запитате – каква сад судиница?! Међутим, није – сад! Судиница одавно постоји и забележена је у речницима и граматикама. Од именице мушког рода судија, преко придева судијин, а додавањем суфикса -ица добијена је именица женског рода судиница (што је доскора само означавало судијину жену, а одскора се судиницом сматра само жена судија, а судијину супругу нико и не помиње).
У ствари, то судијин- + -ица дало је судијиница, а затим се ј стопило с два самогласника и из непосредне близине, изједначило се с њима, па се удвостручено ии сажело у једно и. С обзиром на већу удаљеност значења именице судиница од именице судија него што је удаљеност придева судијин од исте именице, граматика и правопис за именицу судиница прописују изговор (и писање) само једног и, а за придев судијин и у изговору и писању неопходно је, наравно, ј између два и.
Виолета Бабић, лектор