На разговорима за посао ЖЕНЕ питају бесрамно: Је л имате децу? Је л планирате још једно?
Увек је ЖЕНА секретарица која приноси директору кафу док је он гледа уз коментар: Богами сте ми, Љиљо, нешто јутрос посебно лепи. Да одемо после на ручак неки?
ЖЕНИ се броје килограми, пре трудноће, у трудноћи, после трудноће, цео живот.
ЖЕНИ се гледа у груди, у задњицу, у ноге, мери се њихова дужина, обим струка, загледа нос.
ЖЕНИ се махом пребацује ако је дете “распуштена банда”, јер “није га добро васпитала”.
ЖЕНИ се увек гледа на сат, кад је отишла, кад је дошла, колико се задржала, гледа јој се како иде, с ким иде, куда иде.
ЖЕНА не сме да изађе из аута који вози мушкарац који није њен муж.
ЖЕНИ се гледа колико се раскопчала и како се креће.
ЖЕНА је крива за развод, за батине, за пропаст брака, за децу која ће “сад да одрастају без оца”.
ЖЕНИ се гледа да ли ради, где ради, колико зарађује.
ЖЕНА не сме да буде каријеристкиња на уштрб породице.
ЖЕНА мора да рађа.
ЖЕНА је крива ако је испред куће прљаво, ако муж иде у неопегланој кошуљи.
ЖЕНА је крива ако је муж вара.
ЖЕНА је крива за лоше односе са његовом родбином. “Она му пуни главу”.
ЖЕНА је очајна мајка ако изађе једном у две недеље на пиће са другарицама.
…
ЖЕНА је крива што је ћутала.
…
Ако погледамо шта се све од жена очекује, пред какве изазове се стављају, са каквим предрасудама се свакодневно боре… понекад ме уопште не чуди што се плаше да гласно, јавно проговоре.
Али… радује ме што кад проговоре брда могу да сруше.
А кад се та брда сруше, верујем да ће све лоше изаћи на чистину.