Na razgovorima za posao ŽENE pitaju besramno: Je l imate decu? Je l planirate još jedno?
Uvek je ŽENA sekretarica koja prinosi direktoru kafu dok je on gleda uz komentar: Bogami ste mi, Ljiljo, nešto jutros posebno lepi. Da odemo posle na ručak neki?
ŽENI se broje kilogrami, pre trudnoće, u trudnoći, posle trudnoće, ceo život.
ŽENI se gleda u grudi, u zadnjicu, u noge, meri se njihova dužina, obim struka, zagleda nos.
ŽENI se mahom prebacuje ako je dete „raspuštena banda“, jer „nije ga dobro vaspitala“.
ŽENI se uvek gleda na sat, kad je otišla, kad je došla, koliko se zadržala, gleda joj se kako ide, s kim ide, kuda ide.
ŽENA ne sme da izađe iz auta koji vozi muškarac koji nije njen muž.
ŽENI se gleda koliko se raskopčala i kako se kreće.
ŽENA je kriva za razvod, za batine, za propast braka, za decu koja će „sad da odrastaju bez oca“.
ŽENI se gleda da li radi, gde radi, koliko zarađuje.
ŽENA ne sme da bude karijeristkinja na uštrb porodice.
ŽENA mora da rađa.
ŽENA je kriva ako je ispred kuće prljavo, ako muž ide u neopeglanoj košulji.
ŽENA je kriva ako je muž vara.
ŽENA je kriva za loše odnose sa njegovom rodbinom. „Ona mu puni glavu“.
ŽENA je očajna majka ako izađe jednom u dve nedelje na piće sa drugaricama.
…
ŽENA je kriva što je ćutala.
…
Ako pogledamo šta se sve od žena očekuje, pred kakve izazove se stavljaju, sa kakvim predrasudama se svakodnevno bore… ponekad me uopšte ne čudi što se plaše da glasno, javno progovore.
Ali… raduje me što kad progovore brda mogu da sruše.
A kad se ta brda sruše, verujem da će sve loše izaći na čistinu.