Након трагичног инцидента у „Рибникару“ 3. маја 2023. године, који је потресао Србију и свет, питање безбедности у школама постало је централна тема разговора. О томе се прича и после скоро годину дана од ове трагедије, те се поставља питање: да ли мере које су тренутно на снази ЗАИСТА штите децу или стварају само привид сигурности? Присуство школских полицајаца представља добар начин да се очува безбедност, али безбедност деце је системски изазов који захтева холистички приступ. У том смислу, ево неколико предлога како бисмо размотрили додатне превентивне мере
1. Детектори метала
Иако, како кажу из полиције, скупи, улагање државе у детекторе метала може бити кључно за откривање оружја пре него што уђе или на самом улазу у школу. Треба размотрити и могућност заједничког финансирања ових детектора;
2. Видео надзор и сигурносне камере
Постављање камера на кључним местима у школама може бити веома корисно како би се пратила активност деце и реаговало на било какве сумњиве ситуације;
3. Школски полицајци са проактивним приступом
Потребно је охрабривати полицајце да активно сарађују са ђацима, градећи поверење и стварајући атмосферу у којој се безбедност цени;
4. Повећање свести о менталном здрављу
Различити програми који подстичу праћење менталног здравља ученика може помоћи у препознавању потенцијалних проблема и спречавању насиља;
5. Високо технолошка иновација
Развијање технолошких решења попут софтвера за праћење онлајн активности ученика може помоћи да се идентификују потенцијални проблеми пре него што ескалирају;
6. Едукација за наставно особље и родитеље
Пружање додатних обука о препознавању знакова потенцијалних проблема и правилном поступању у кризним ситуацијама такође може бити значајно;
7. Развој школских програма за решавање конфликата
Имплементација програма који подстичу конструктивни дијалог и решавање сукоба могу превенирати насиље међу ученицима. Ово се може реализовати и путем предавања Министарства унутрашњих послова која би се одржавала у школама;
8. Развој сигурносних процедура
У вези са претходним предлогом, школа и МУП могу кроз различите пројекте дефинисати и јасне процедуре и праксе у случају инцидента, за ученике и особље;
9. Сарадња са локалном заједницом
Укључивање локалне заједнице у процес очувања безбедности у школама представља важну компоненту система превенције. Локална подршка доприноси стварању сигурнијег окружења за децу заједничким приступом решавању проблема. Локалне власти могу помоћи у пружању ресурса школама, док грађански ангажман такође игра виталну улогу;
10. Јачање правне одговорности
Постављање јасних правних оквира који ће утврдити одговорност за несавесно поступање у вези са безбедношћу деце у школи веома је значајно;
На самом крају додала бих да активно ангажовање родитеља, који су први чувари своје деце, игра пресудну улогу у овом процесу. Кућни одгој, као основна карика у ланцу безбедности, обликује вредности и одговорности које ће деца носити са собом заувек. Сем тога, едукација родитеља о препознавању знакова насиља, те подстицање отвореног дијалога са децом, представља темељ за формирање свести о безбедности.
У борби за безбедност у школама, не смемо заборавити да је сваки корак ка превентиви вредан труда. Системски приступ, у комбинацији са активним учешћем свих релевантних актера, обезбедиће околину у којој ће свако дете имати прилику да живи и расте без страха од насиља.
Безбедност деце не сме бити компромис. Мада смо суочени са изазовима, треба заједнички да се ради на стварању околине у којој ће се свако дете осећати сигурно и заштићено. Кроз заједнички труд, можемо створити околину у којој су деца подржана, чиме се гради основа за здраво учење и развој.
Аутор: Татјана Јовановић, мастер професор српског језика и књижевности