Dok sam još bila “teacher”, najviše od svih đaka sam zavolela dva dečaka koji su mi pravili najveće probleme na času. Zašto? Zato što sam se najviše trudila da ih pridobijem. Mislim da su i oni zavoleli mene. Ne znam koliko sam uspela da ih motivišem da uče, ali jesu više pazili na času. Stvar sa motivacijom je u energiji koju dajete drugima.
Jedan menadžer koji je bio loš u školi mi kaže da bi bio bolji đak da su profesori predstavljali gradivo na zanimljiviji način. Dakle, treba zainteresovati učenika da bi on hteo da se bavi predmetom.
Kako kad je njima sve osim digitalnog smor? Čime?
Meni je kao detetu bilo super kad bi mi “teacher” dala Čunga-lunga žvaku za tačan odgovor. Kao wow, dobila sam žvaku (a ne sme da se žvaće na času)! Ali nisam bolje pamtila zbog toga. Spoljašnje nagrade kao da ne deluju na sam proces učenja kod dece.
Kao nastavnik sam primetila da đaci vole da se igraju na času baš onako kako bi se igrali, na primer, na rođendanima. Omiljena im je bila igra u kojoj u parovima pogađaju reči sa papirića. Na njima bi često stajale nove reči i fraze iz lekcija, gramatički oblici, itd. Bilo im je toliko važno da pobede u tih 7 minuta časa da su čak i varali.
Istu igricu možete da uradite i na času istorije sa datumima bitaka i imenima vojskovođa, na primer. Kao i na hemiji sa hemijskim reakcijama, svojstvima jedinjenja, itd.
Kada obnavljate gradivo, igrajte se vešala, asocijacija, pogađanja ličnosti sa papirima na čelu, podmornica, engleske „Zmije i merdevine“, „Pictionary“ (igra pogađanja crtanjem), itd. Za sve njih možete da koristite podatke iz lekcija. Neka pre svakog poteza deca daju odgovor na neko pitanje iz gradiva. Vežbajte vokabular na engleskom tako što ćete nasumično izbaciti neke reči iz poznatih hitova, pa neka ih deca upisuju dok im puštate pesmu.
Pravite kolaže, uključite senzorne aktivnosti sa playdoh-om, terajte ih da se kreću na času. Uključite u nastavu Youtube klipove, filmiće i doživljaje poznatih kao primere za vaše gradivo.
Naučite ih da obrazlažu zašto je nešto dobro ili loše, da misle svojom glavom. Same igre ne moraju da traju duže od 5-7 minuta, a možete ih izvesti na početku ili kraju nastave, u zavisnosti od toga šta je cilj časa.
Zaključak: raditi vežbanja i podučavati ih na njima blizak i zabavan način.
Svaka društvena igra može da posluži kao sredstvo u učenju
Pročačkala sam malo po internetu da bih videla šta savetuju današnji nastavnici i našla neke predloge za roditelje i nastavnike.
Evo šta mogu da urade roditelji kako bi podstakli dete da se više trudi:
(sajt Childmind.com)
Pre nego što pokušate da svoje dete više zainteresujete za školu, razmislite da li ono ima i neki dodatni problem: možda ima ADHD, probleme sa učenjem, neke društvene izazove ili probleme emocionalne prirode. Sve ove poteškoće smanjuju želju da se uče nove stvari.
Kad ste dobro prostudirali situaciju, počnite da radite sledeće:
Uključite se u to šta se dešava u školi
Pomozite detetu da uradi domaći ili ga preslišavajte. Možda mu zaista treba mala pomoć da bi napredovalo u radu.
Pitajte ga šta je danas učilo u školi. Razgovarajte o njegovom društvu za stolom. Učite ga da je škola deo života i da se ne uče lekcije samo da bi se dobijale ocene.
Postavljajte mu životne situacije u kojima ono treba da primeni svoje znanje. Na primer ako ste napolju, za tablicu množenja pitajte: ako ova zgrada ima 8 spratova plus prizemlje (dakle, 9), a svaki sprat 5 stanova, koliko ima stanova u ovoj zgradi?
Ipak, kada je tinejdžer u pitanju, pazite koliko se uplićete da vas ne bi gledao kao dežurno njuškalo.
Koristite stimulaciju
Društveni stimulusi odlično deluju na decu. To su situacije kada ih pohvalite, zagrlite ili kažete „baci petaka“. Deca žude za priznanjem i želeće da postižu nove uspehe, jer će se tada osećati dobro.
Ken Šuster, neuropsiholog sa Instituta Dečiji Um ima jednostavan predlog koji radi: koristite odlazak na sladoled ili im dajte čokoladu nakon što dete obavi aktivnost.
Ako je u pitanju zadatak koji dugo traje, podelite sa detetom posao na manje delove. Kada završi deo posla, nagradite dete malom pauzom.
Nagradite trud više nego rezultat
Pokažite detetu da poštujete to što se ono potrudilo.
Ako ga hvalite što je radilo kad mu je bilo teško, što nije odustajalo već se sve vreme trudilo, što je pokušalo da uradi nešto za šta nije bilo sigurno da može da uspešno završi, dete će početi da uživa u tome da pomera sopstvene granice. Bodriće samo sebe da istraje.
Pomozite mu da vidi širu sliku
Kod starije dece je dovoljno da ih podsetite na njihov dugoročni cilj. Ona znaju šta je nagrada na duže staze i nekad i samo podsećanje na nagradu može da im pomogne da nastave da se trude.
Pustite ga da greši
Često iz grešaka učimo više nego iz svojih uspeha. Ponekad je jedini način da deca nauče kako da se pristojno spreme za školu da shvate šta se dešava kada se ne spreme.
Tražite pomoć sa strane
Angažujte nekog starijeg đaka ili nastavnika za privatne časove kada detetu ne ide.
Neka nastavnik bude vaš saveznik
Vi imate jedan uvid u situaciju, a nastavnik sasvim drugi. Razmenjujte podatke i strategije koje funkcionišu kod deteta.
Ako vaše dete ima poteškoće u razvoju, pomoći ćete nastavniku ako ga posavetujete kako da, na primer, najlakše skrene pažnju vašeg deteta.
Takođe, vi možete da nagrađujete dete za to koliko je dobro pratilo na času. Nastavnik može da beleži poene za detetovo završavanje zadatka i praćenje uputstava. Kada ih vi posle časa vidite, dajte detetu male nagrade za njegov trud, kao što je da bude 10 minuta duže na tabletu.
I vi potražite podršku
Neke škole ili zdravstvene institucije imaju grupe za podršku roditeljima dece koju je teže motivisati. Ako je vaša škola nema, organizujte je vi lično.
„Vrlo je utešno da čujete da niste sami“, kaže mama jednog dečaka sa ADHD-om, „Takođe je važno da imate na umu svoje ciljeve: vaše dete možda neće postati vukovac. Umesto ishoda fokusirajte se na njegov trud i posvećenost.
Šta mogu da urade nastavnici da bi motivisali decu:
Prema savetu iskusne nastavnice sa sajta Learning on the move, prosvetni radnici treba da budu veoma pažljivi sa motivisanjem.
Unutrašnja motivacija je ono što zaista pokreće decu da uče. Ako je imaju, deca žele da nešto nauče i nisu im potrebni podsticaj drugih ljudi ili nagrada.
Nagrade i podmićivanje?
Što više nastavnici koriste nagrade i podmićivanje, sve više je prirodna unutrašnja motivacija đaka uslovljavena spoljnim faktorima.
Uz pomoć nagrada deca mogu da postignu šta nastavnici žele u trenutku, ali to nagrađivanje na kraju može da bude i velika protivusluga đacima.
Pretnje?
Detetu nikako ne treba pretiti na bilo koji način, jer pretnje prouzrokuju stres. On negativno utiče na rad mozga i proces učenja.
Osećaj povezanosti
Kada đaci u razredu imaju pozitivno iskustvo u učenju, oni će se i povezati na emocionalnom nivou. Zbog dobrog iskustva veliki procenat njih će imati pozitivan biološki odgovor na takvo učenje. Ovo je odlična osnova za građenje unutrašnje motivacije.
Prava nagrada za motivaciju je u glavi
Mozak sam sebi stvara prirodne opijate kao nagrade. Ove moćne hemikalije regulišu stres i bol. Sistem za nagrađivanje u mozgu kaže:
„Ovo je bilo super. Zapamtiću to tako da mogu da ga ponovim.“
Osećaj da napredujete vas motiviše da nastavite da pokušavate. Taj isti osećaj vas vuče napred, naročito kada je teško.
Slavljenje uspeha
Ovo nije isto što i nagrada.
Ako proslavljate uspeh, to za decu nije „šargarepa na štapu“. Gestovi slavljenja uspeha mogu da budu zaista jednostavni rituali, kao što je da ceo razred otpeva pesmicu, baci petaka ili neka društvena igrica.
Kako da nastavnici izgrade unutrašnju motivaciju đaka
Što više nastavnici oblikuju uživanje i ljubav prema učenju, to će deca više negovati unutrašnju motivaciju. Nastavnici treba da deci daju šansu da ona sama načine neki izbor, da uoče i slave njihov vredan rad i uspeh.
U svakodnevni rad sa decom treba da ubacite ono šta ih najviše motiviše: ciljevi kojima ona ne mogu da odole, pozitivna uverenja i korisne emocije.
Sistemi napretka
Decu veoma motiviše da napravite sisteme koji im pomažu da prate svoj napredak (ali to ne treba da budu ocene, već smajlići, srca, mali pečati, nalepnice, itd.).
Učite ih da je učenje korisno
Pomozite deci da vide kakva je korist od dosezanja sopstvenog cilja.
Deca treba da na neki način povežu svoja iskustva u učenju sa svojim životom. Ako su aktivna u učenju, imaće više entuzijazma i biće više motivisana da uče i dalje.
Ako slavite pojedinačne i grupne uspehe, uspećete da zamenite spoljne sisteme za nagrađivanje i gajićete unutrašnju želju da učite zarad samog učenja.
Ponašajte se onako kako zaista mislite. Ili promenite svoje misli
Nije vam milo da uđete u nezainteresovan razred, jer njihova energija prelazi na vas.
Isto važi i za decu. Nastavnici konstantno šalju nesvesne poruke. Važno je da kao nastavnik povežete svoju verbalnu i neverbalnu komunikaciju.
Dajte im deo odgovornosti
Uključite đake u donošenje odluka i postavljanje kriterijuma. Naravno, neće odlučivati o pitanjima na kontrolnom, ali mogu da donose manje odluke, na primer koju igru da igraju na kraju časa. Ovo će podstaći njihovu unutrašnju motivaciju i pomoći im da ostvare svoje osnovne potrebe.
Prodiskutujte sa njima o njihovom uspehu
Kada deca naporno rade i postignu neki uspeh, pričajte sa njima koliko je dobar osećaj što su postigla svoj cilj. Afirmišite njihova dobra osećanja tako da ih i ona budu svesnija. Ako ojačate efekat tih osećanja, pomoći ćete deci da osnaže svoju unutrašnju motivaciju.
Najteže je terati nekog da uči. Ali uvek ima mesta da se nešto ispravi u radu sa decom, čak iako im je sve „smor“. Najbolje je da „udarite“ na ono što ih stvarno zanima. I da im dokažete da obrazovanje ipak vredi, čak i u zemlji gde caruju nepotizam i neobrazovani. Misliti svojom glavom nije mala stvar.
Autor: Maria Milojković – nekad teacher, prevodilac i ćata u fensi firmi. Ostala bez posla, pa počela da piše i uči da ne bi poludela. Piše na američkom Mediumu, objavila dečju dvojezičku knjigu na Amazonu. Kupila tegove od po 3 kg, ali nikako da skine stomak. Pratite je na Fejsu, na Instagramu ili na njenom sajtu gde će vam pokloniti e-knjigu o vaspitanju dece.