Када дође време да деца сама крену на море, родитељи су најчешће забринути и није им лако да донесу одлуку. О томе како да знају да су им деца на тај велики корак спремна, за Јутарњи програм РТС-а, говорила је психолошкиња Мирјана Вуксановић.
„Године детета нису једини критеријум, већ могу да служе само као оријентација када да их пустимо. Важније од година је зрелост детета. Његова способност да се самостално и одговорно понаша. Затим, искуство. Јако је важно да ли су деца ишла преко вртића, школе на рекреативну наставу или летовање, да ли су учествовали у спортским камповима, и то искуство може много да им помогне“, каже Вуксановић која је и сама мајка троје деце.
Она каже да никада не можемо бити у потпуности сигурни да је дошао тај тренутак кад су деца зрела за самостално летовање, али да, пратећи њихово понашање, то можемо с великом вероватноћом да закључимо.
„Гледајући да ли дете испуњава договорено, да ли је испунило одређене захтеве у смислу школског успеха, у смислу понашања код куће и ван куће, можемо да закључимо, односно претпоставимо са великом вероватноћом, да ли је време да га пустимо са друштвом на море“, додаје гошћа Јутарњег програма.
Важно је да знамо куда иде, како иде и са ким иде
Узајамно поверење, разговор, стално праћење и сарадња, везано са љубављу у породици, даће добре резултате, истиче Вуксановићева.
Деци пред одлазак на летовање не треба говорити шта треба, а шта не треба да раде, јер је то већ требало да науче. Треба се договорити о конкретним стварима, о начину комуникације, да родитељи не зивкају сваки час, да одреде џепарац, јер се подразумева да су већ научила да располажу новцем.
„Добро је унапред платити превоз, оброке неке, да не би дошли у позицију да немају пара и дати им одређену суму за ‘не дај боже’. Али та сума треба касније да се врати кући, ако не буде ванредних ситуација. Тиме се гради одговорност и поверење између родитеља и деце“, напомиње психолошкиња.
У сваком случају, морамо да знамо са ким наша деца путују, да знамо њихове родитеље и да сви заједно комуницирамо. Да се дефинишу заједничка правила, јер што се више ствари дефинише, мање ће бити лоших изненађења.
Никада не знамо да ли смо или нисмо погрешили, све док дете не одрасте. Све до тада можемо да верујемо, да се надамо, да се трудимо да чинимо оно што је најбоље у његовом интересу. И наравно љубав, закључује психолошкиња Мирјана Вуксановић.
