Тренд задржавања девојачког презимена након удаје све је заступљенији, али је одлука да се на своје дода и презиме изабраника још чешћа.
Традиција промене презимена дубоко је укорењена у нашем друштву и већини жена то не представља проблем. Што је сасвим у реду.
Али и осећај да се, на неки начин, одрицањем од презимена које су вам родитељи по рођењу дали, одричете дела свог идентитета, сасвим је легитиман, као и жеља да презиме задржите и додате мужевљево.
У том случају је важно и да знате како да своја два презимена – старо и ново, пишете правилно.
Када удајом жена свом презимену дода мужевљево, прво се пише девојачко па онда оно које је удајом добила. Између ова два презимена се не пише цртица. Ово је правило које се појављује у Правопису из 2010. године. Дакле, није Марија Ивић-Станковић, већ Марија Ивић Станковић.
За разлику од мушких презимена, женска презимена која се завршавају на -ић или на -о не мењају се по падежима. Господине Петровићу, али госпођо Петровић.
Често кажемо, на пример: Изјавила је Петровић, Поповић није потписала итд., односно презиме које означава особу женског пола употребљавамо самостално. Међутим, то није језички правилно јер су ове именице (Петровић, Поповић и сл.) мушког рода. Такође, ни реченице где пол није наглашен, на пример: Стиже Поповић, нису препоручљиве, иако су језички исправне, јер не доносе информацију о полу особе о којој говоримо. Зато уз презиме треба употребљавати реч која ће назначити да говоримо о особи женског пола; то може бити титула, занимање, име итд: Госпођа Поповић стиже. (Писменица)
Дакле, ако сте планирале да удајом додате још једно презиме, спремите се за мало више посла приликом потписивања и за стално понављање службеницима да се ваша презимена пишу без цртице.