Nema jednostavnijeg načina da se kaže: igra je odlična za sve nas!
Kada se igramo sa svojim detetom, povezujemo se i gradimo jak odnos u kom se dete prirodno oseća prihvaćeno, voljeno i sigurno. Za tate je važno da se igraju sa decom, a važno je i da mame to podstiču. Svi bi trebalo da se igramo više!
Da bismo održali svoje mentalno zdravlje, važno je da u svakom danu pronađemo one male radosti koje će nas osnažiti i učiniti da se stres i anksioznost svedu na minimum. Volite da se zabavljate, rešavate ukrštene reči ili slušate muziku? Sve su to načini na koje se odrasli igraju. Da, ponekad ovim aktivnostima „pripisujemo svrhu“, ali u velikoj meri to je proces u kome najviše uživamo.
Za decu to takođe važi, igra je proces koji koriste kao sredstvo za sreću. Verovatno pomaže to što je mnogo igre u ranom detinjstvu aktivno i energično, pa ti hormoni sreće pršte na sve strane!
Kako će nam igra pomoći da se povežemo i poboljšamo naš odnos?
Kada se dete i roditelji igraju zajedno, stvara se zajednički fokus. Zajedničko iskustvo i smena moći. Igrajući se sa detetom, postajete gost u njihovom svetu i lišeni ste većine odgovornosti za donošenje odluka. Ako ste ikada igrali igru „hajde da se pretvaramo“ sa šestogodišnjakom, onda vam je sve jasno! Dete se oseća osnaženim dok se nalazi u sedištu svega!
Ovo nam može biti teško da shvatimo, ali to je dobra stvar – benefiti za naše dete daleko nadmašuju svaki osećaj ranjivosti koji možda imamo! Važno je da imamo na umu da nam mališani ne pokazuju nepoštovanje time što nas čine bebom ili psom u svojoj igri. Naprotiv, to je samo njihov način da shvate svet u kojem imaju vrlo malo kontrole nad sobom. S druge strane, nije naodmet da se barem na kratko prepustimo i budemo bezbrižni!
Kakva je igra važna za tate?
Tate su više fizički u igri sa decom, biraju rvanje ili jurnjavu, a to ima ogromne koristi i za mališane i za tatu. Ako tata nije primarni staratelj deteta, verovatno će dobiti minimalan fizički kontakt tokom ostatka dana (pretpostavimo da se ovo vreme za igru dešava posle posla). Dokazano je da dodir povećava nivoe dopamina i serotonina, što zauzvrat smanjuje nivo stresa i anksioznosti. Ovo deluje i kod roditelja i kod dece, pa je ova vrsta igre dvostruko korisna.
Kada učestvujemo u fizičkoj igri sa svojom decom, zapravo im obezbeđujemo siguran prostor da vežbaju samoregulaciju i dopuštamo im da oslobode mnogo energije. Ujedno, mališani dobijaju priliku da istraže na koji način kontrolišu svoju snagu, ali i da uporede koliko im je teško da se rvaju sa vama u odnosu na rvanje sa bratom ili sestrom. U svakoj igri deca mogu da isprobaju kako da se smire i da upravljaju svojim reakcijama.
Naravno, fizička igra nije jedini način da se igrate sa svojim mališanom. Kao i za sve ostalo u životu, i u igri je ključna raznovrsnost. Tate mogu da preuzmu i osetljivu i negujuću ulogu.
Zar ne postoji bolji način da iskoristimo svoje vreme?
Pored svega što treba uraditi, tate nekada doživljavaju igru kao gubljenje dragocenog vremena. Ako mislite da postoje produktivniji načini da iskoristite svoje vreme, možda vredi da razmislite kako možete preformulisati ove misli.
Kada igrate „Ne ljuti se, čoveče“ sa svojim detetom, onda ga učite kako da upravlja svojim emocijama kada pobeđuje ili gubi, matematičke i jezičke veštine, efektivnu komunikaciju i posmatranje.
Ako se igrate u parku, mališana učite koordinaciji, agilnosti, brzini i odličnom vežbanju. Kada pravite strip sa svojim detetom, vi ga učite kako da planira i da se organizuje. Takođe radite sa pravopisom, gramatikom, umetničkim delima i istrajnošću. Ako se rvate sa svojim detetom, dozvoljavate mu da izgradi svoju motoričku snagu i koordinaciju.
I više je nego jasno: kada se deca igraju, njihov mozak je aktivan, angažovan i apsorbuje informacije mnogo većom brzinom.
Kada tate treba da počnu da se igraju sa svojom decom?
Za tate je važno da se igraju sa detetom od malih nogu. U stvari, ne možete početi prerano! Budite razigrani dok je vaša partnerka još uvek trudna, pevajte pesme ili čitajte priče bebi u stomaku. To će joj pomoći da prepozna vaš glas kada se rodi. Igrajte se sa svojom bebom što pre i što češće možete. Naravno, svi se ponekad osećamo glupo, posebno kada se igramo sa malim bebama. Jasno je da one ne daju mnogo povratnih informacija i lako može da nam se učini kako „sve radimo pogrešno“. Ali magija igre je često nevidljiva.
Kada se igrate sa bebom ili detetom, njihova tela su preplavljena hormonima za dobro raspoloženje. Stimuliše se njihov pre-frontalni korteks – deo mozga koji je odgovoran za sve više funkcionalne misli, poput rasuđivanja. Sinapse se povezuju i stvaraju se pozitivni neuronski putevi. Ovo stanje mozga je divno za stvaranje i jačanje veza između roditelja i deteta. Naročito ako većinu dana provedete daleko od njih, na poslu. Mnogi od nas su odrasli sa porukom „Ja sam tvoj roditelj, a ne prijatelj“ i koliko god je to istina, moguće je biti i roditelj i drug u igri! Kao što nikad nije prerano za početak, nikada nije ni kasno!
Kako mogu da ohrabrim svog partnera da se više igra sa decom?
Ako ste mama koja je prirodno „razigrani roditelj“, ohrabrite svog partnera da se uključi. Stvorite prilike u svojoj svakodnevnoj rutini za igru i napravite korak unazad. Možda ćete morati da okupite porodicu da biste započeli igru, ali se postepeno povlačite. Sjajno je da vaša deca znaju da mogu imati ovaj razigrani odnos sa vama oboje. Ako ste obično roditelj koji zauzima pozadinsku ulogu, istupite i budite ohrabreni saznanjem da je veza koju uspostavie značajna. Vaše dete će verovatnije doći i razgovarati s vama kasnije kako odrasta. Igranjem otvarate vrata životu u kome niste suprotstavljene strane, već u svemu što se dešava uživate zajedno.
