U moru priča o različitim krizama koje jedna drugu stižu, postajemo slepi i gluvi za druge probleme. Za one koji jednako utiču na kvalitet našeg života, a naročito na ono što ćemo ostaviti svojoj deci u unucima.
Već sad se pomalo stidim.
Stidim se zbog ljudi koji sede u parku, puše cigaretu i bace pikavac na zemlju.
Stidim se zbog ljudi koji ne recikliraju plastiku, a žive u većim gradovima gde je to tako jednostavno uraditi.
Stidim se zbog onih koji prođu pored kante, bace papirić koji padne pored, pa se prave da nisu primetili i samo produže.
Stidim se u ime svih koji ne čini ni minimalan napor da sačuvaju resurse koje ova planeta ima. Ti resursi su OGRANIČENI. Sve što od prirode uzmeš, a nije ti bilo neophodno, uzeo si od svojih potomaka.
A zašto ovo, uopšte, pišem? Zato što tome učimo i svoju decu.
U Beogradu postoji jedan lep park-šuma, zove se Šumice. Otkako su ga uredili, uvek je puno ljudi i životinja. Životinje su kulturne, ljudi – onako.
Kada sam pre nedelju dana, baš u nedelju ujutru, izašla sa decom da prošetam, zatekla sam ovu sliku:
Nakon dečjeg rođendana, ostavljena je dekoracija na javnoj površini, smeće se nisu udostojili da odnesu do kontejnera (koji se nalazi u samom parku, stotinak metara dalje, ali i da je kilometar, pa to je i vaš park, zar ne?) već su ga ostavili oko kante koja nije predviđena za tako velike količine otpada. Znali su oni to, ali koga briga? Njima je poslužilo svrsi.
Kutije od poklona, torte, plastični tanjiri, čaše, sve je to ostalo iza roditelja i malog slavljenika. Ali znate šta je od svega ovoga najtužnije? Ne, nije toliko ova slika. Neki vredni ljudi to su pokupili. Ali ostala je lekcija malom slavljeniku i drugoj deci koja su tu bila. Neko na kome svet ostaje naučio je da je u redu smeće ostavljati iza sebe, da je priroda tu da se uništava, da ništa nije važno dok je njemu sve potaman. I kad taj slavljenik jednog dana bude odrastao čovek, verovatno ćete ga videti kako izbacuje papirić iz automobila ili kako pikavac baca na zemlju. Ni sve lekcije naučene u vrtiću i školi neće mu pomoći. Kad su oni koji su najvažniji, koji su ga stvorili, za sobom ostavili ovako nešto.
Poruka za one koji vole da rođendan slave na javnim površinama i u parkovima – to je baš lepo, ali, molimo vas, svoje smeće ponesite sa sobom. Samo do najbližeg kontejnera. Nije teško, a osim što će posle vas, možda, još neko moći da sedne i uživa u parku, naučićete svoje dete da je Zemlja jedini dom koji ima. I nećete se osramotiti pred gostima.