Кад свом детету у руке дате телефон, ви сте одлучили да је крај детињству

Foto: Canva

Сећате се броја телефона свог најбољег пријатеља из детињства?

Сигурно имате успомену на оне тренутке кад бирате број, чекате док се неко јави, представите се мами свог друга и питате да ли можете да разговарате с њим. А онда – сат времена разговора и мало украдене приватности – извучете коврџави кабл телефона до собе ваших родитеља, далеко од ушију радознале млађе сестре/брата.

Некада смо имали разговоре један на један. Делили смо тајне. Причали о свом дану. Поред тога – оставили бисмо све што се десило у школи – у школи.

Дом је био наше сигурно уточиште, место где нико није мога да нас малтретира и где није било „срамотних тренутака“ из учионице и школског дворишта. Код куће смо једноставно припадали, нисмо морали да покушавамо да се уклопимо – бар не на начин на који је требало то радити у школи.

Код куће смо могли да се одморимо, напунимо батерије, постанемо нови. Сећате се? Могли смо да се поверимо мами док залива цвеће, да шетамо пса са татом, скачемо на трамболини. Једноставно да стекнемо нову енергију и снагу за сутрашњи школски дан.

Постојала је равнотежа. Јасне границе. Јасна разлика између времена и стварности.

Али све се то променило.

Школска и друштвена динамика сада прате децу 24 сата дневно. Нема излаза, ни одмора, али ни сигурног уточишта.

Са интернетом у џепу, наша деца су стално „повезана“. Са интернетом у џепу, детињство је угрожено.

Нове iPhone генерације

Према једној анкети спроведеној у Америци још 2015. године, двоје од троје тинејџера поседовало је iPhone. Потпуна доминација паметног телефона међу тинејџерима утицала је на све  области њиховог живота, од друштвених интеракција до менталног здравља.”

Када и зашто се то догодило?

У 2012. години дошло је до оштрог и очигледног пада менталног здравља тинејџера у развијеним земљама, посебно код девојчица. Дакле, шта се догодило 2012. години што је изазвало пад?

Иако је тешко утврдити узрочност, постоји довољно доказа за јаку везу два феномена: појаву паметних телефона и експлозију друштвених медија. Заједно су направили страшну „савршену олују“, остављајући неизбрисив траг на ментално и емоционално благостање целе генерације.

Тренутак када ставимо паметни телефон у руке нашег детета означава крај детињства

„Да ли је само случајност да је прва глобална генерација која је одрасла на паметним телефонима постала прва глобална генерација која је имала ниже благостање од оне пре њих?“

Др Шефали каже да тренутак када ставимо паметни телефон у руке нашег детета означава крај детињства.

Питање је да ли нам заиста треба више истраживања да потврде оно што је већ очигледно када погледамо шта ови уређаји раде нашој деци. Да ли нам треба још неко да нам каже да је нашој деци потребна веза са светом око себе, а не са светом унутар њиховог уређаја?

Пoзнато је да је покојни Стив Џобс, творац iPhone-a и iPad-а, забранио својој деци да користе било који од ових уређаја. И није једини. Уобичајено је да управо људи који развијају друштвене медије и технологију паметних телефона – такозвани милијардери из Силицијумске долине – забране приступ телефону својој деци што је дуже могуће. Tај став су јасно истицали у својим интервјуима и разговорима:

„То буквално мења ваш однос са друштвом. Вероватно омета продуктивност на чудне начине. Само Бог зна шта то ради мозговима наше деце.” Шон Паркер, бивши председник Фејсбука.

„Убеђена сам да ђаво живи у нашим телефонима и да уништава нашу децу.“ Атена Чавариа, бивша извршна помоћница на Фејсбуку.

„Моја деца оптужују мене и моју жену да смо фашисти и да смо превише забринути за технологију, кажу да нико од њихових пријатеља нема иста правила… то је зато што смо видели опасности технологије из прве руке, видео сам то на себи, и ја не желим то да видим код своје деце.” Стив Џобс, оснивач компаније Apple.

Време је да повратимо нашу децу

Иако смо препознали невероватне предности које технологија доноси у наше животе, укључујући могућности које нуди нашој деци, подједнако је важно да се јасно и одлучно позабавимо потенцијалним недостацима.

Са приступом дигиталном свету и друштвеним медијима који их хране доследним ударима допамина у облику лајкова, коментара или дељења, као и сталном сумњом у себе када исти изостану – родитељи губе своју децу.

Паметни телефони су слични слот машинама. Показало се да изазивају исте промене у мозгу као и они који су зависни од алкохола, дроге и коцкања. Наша је одговорност као одраслих да спасимо нашу децу од њихове зависности пре него што буде прекасно.

Морамо се запитати какав живот желимо да поклонимо својој деци? Како можемо помоћи да се изгради њихова отпорност и ојача њихово ментално здравље? Да ли смо спремни да играмо рулет са њиховим благостањем само да би могли да иду у корак са временом тако што ћемо им купити паметни телефон раније него што је потребно или добро за њих?

Као свесни родитељи, морамо да ускочимо и преузмемо одговорност за постављање граница нашој деци.

Aska - crna ovca i pisac. Kalinina i Lazareva mama. Žmuova. Budna već tri veka.