Sećate se broja telefona svog najboljeg prijatelja iz detinjstva?
Sigurno imate uspomenu na one trenutke kad birate broj, čekate dok se neko javi, predstavite se mami svog druga i pitate da li možete da razgovarate s njim. A onda – sat vremena razgovora i malo ukradene privatnosti – izvučete kovrdžavi kabl telefona do sobe vaših roditelja, daleko od ušiju radoznale mlađe sestre/brata.
Nekada smo imali razgovore jedan na jedan. Delili smo tajne. Pričali o svom danu. Pored toga – ostavili bismo sve što se desilo u školi – u školi.
Dom je bio naše sigurno utočište, mesto gde niko nije moga da nas maltretira i gde nije bilo „sramotnih trenutaka“ iz učionice i školskog dvorišta. Kod kuće smo jednostavno pripadali, nismo morali da pokušavamo da se uklopimo – bar ne na način na koji je trebalo to raditi u školi.
Kod kuće smo mogli da se odmorimo, napunimo baterije, postanemo novi. Sećate se? Mogli smo da se poverimo mami dok zaliva cveće, da šetamo psa sa tatom, skačemo na trambolini. Jednostavno da steknemo novu energiju i snagu za sutrašnji školski dan.
Postojala je ravnoteža. Jasne granice. Jasna razlika između vremena i stvarnosti.
Ali sve se to promenilo.
Školska i društvena dinamika sada prate decu 24 sata dnevno. Nema izlaza, ni odmora, ali ni sigurnog utočišta.
Sa internetom u džepu, naša deca su stalno „povezana“. Sa internetom u džepu, detinjstvo je ugroženo.
Nove iPhone generacije
Prema jednoj anketi sprovedenoj u Americi još 2015. godine, dvoje od troje tinejdžera posedovalo je iPhone. Potpuna dominacija pametnog telefona među tinejdžerima uticala je na sve oblasti njihovog života, od društvenih interakcija do mentalnog zdravlja.”
Kada i zašto se to dogodilo?
U 2012. godini došlo je do oštrog i očiglednog pada mentalnog zdravlja tinejdžera u razvijenim zemljama, posebno kod devojčica. Dakle, šta se dogodilo 2012. godini što je izazvalo pad?
Iako je teško utvrditi uzročnost, postoji dovoljno dokaza za jaku vezu dva fenomena: pojavu pametnih telefona i eksploziju društvenih medija. Zajedno su napravili strašnu „savršenu oluju“, ostavljajući neizbrisiv trag na mentalno i emocionalno blagostanje cele generacije.
Trenutak kada stavimo pametni telefon u ruke našeg deteta označava kraj detinjstva
„Da li je samo slučajnost da je prva globalna generacija koja je odrasla na pametnim telefonima postala prva globalna generacija koja je imala niže blagostanje od one pre njih?“
Dr Šefali kaže da trenutak kada stavimo pametni telefon u ruke našeg deteta označava kraj detinjstva.
Pitanje je da li nam zaista treba više istraživanja da potvrde ono što je već očigledno kada pogledamo šta ovi uređaji rade našoj deci. Da li nam treba još neko da nam kaže da je našoj deci potrebna veza sa svetom oko sebe, a ne sa svetom unutar njihovog uređaja?
Poznato je da je pokojni Stiv Džobs, tvorac iPhone-a i iPad-a, zabranio svojoj deci da koriste bilo koji od ovih uređaja. I nije jedini. Uobičajeno je da upravo ljudi koji razvijaju društvene medije i tehnologiju pametnih telefona – takozvani milijarderi iz Silicijumske doline – zabrane pristup telefonu svojoj deci što je duže moguće. Taj stav su jasno isticali u svojim intervjuima i razgovorima:
„To bukvalno menja vaš odnos sa društvom. Verovatno ometa produktivnost na čudne načine. Samo Bog zna šta to radi mozgovima naše dece.” Šon Parker, bivši predsednik Fejsbuka.
„Ubeđena sam da đavo živi u našim telefonima i da uništava našu decu.“ Atena Čavaria, bivša izvršna pomoćnica na Fejsbuku.
„Moja deca optužuju mene i moju ženu da smo fašisti i da smo previše zabrinuti za tehnologiju, kažu da niko od njihovih prijatelja nema ista pravila… to je zato što smo videli opasnosti tehnologije iz prve ruke, video sam to na sebi, i ja ne želim to da vidim kod svoje dece.” Stiv Džobs, osnivač kompanije Apple.
Vreme je da povratimo našu decu
Iako smo prepoznali neverovatne prednosti koje tehnologija donosi u naše živote, uključujući mogućnosti koje nudi našoj deci, podjednako je važno da se jasno i odlučno pozabavimo potencijalnim nedostacima.
Sa pristupom digitalnom svetu i društvenim medijima koji ih hrane doslednim udarima dopamina u obliku lajkova, komentara ili deljenja, kao i stalnom sumnjom u sebe kada isti izostanu – roditelji gube svoju decu.
Pametni telefoni su slični slot mašinama. Pokazalo se da izazivaju iste promene u mozgu kao i oni koji su zavisni od alkohola, droge i kockanja. Naša je odgovornost kao odraslih da spasimo našu decu od njihove zavisnosti pre nego što bude prekasno.
Moramo se zapitati kakav život želimo da poklonimo svojoj deci? Kako možemo pomoći da se izgradi njihova otpornost i ojača njihovo mentalno zdravlje? Da li smo spremni da igramo rulet sa njihovim blagostanjem samo da bi mogli da idu u korak sa vremenom tako što ćemo im kupiti pametni telefon ranije nego što je potrebno ili dobro za njih?
Kao svesni roditelji, moramo da uskočimo i preuzmemo odgovornost za postavljanje granica našoj deci.
