Једног је дана моја мама отишла напоље и оставила тату да се брине о мени. Имала сам 2 до 2,5 године. Неко ми је некад поклонио сет за чај и много сам волела да се играм са њим. То ми је била омиљена играчка.
Тата је седео у дневној соби и прелиставао дневне новине. Понудила сам тату да га послужим “чајем” из мог сета. Тата је пио воду уместо чаја, уз много похвала. После неколико послужених “чајева” и похвала стигла је и мама.
Мој добри тата је захтевао од маме да остане у дневној соби и види како смо се нас двоје лепо забављали. Мама је сачекала да донесем још један “чај”, да га тата полако испије и много нахвали. Тада је рекла (онако само како то маме умеју):
– Претпостављам да знаш да је једино место одакле она може да узме воду – WC шоља?