Naslov u novinama: Ubica na dan ubistva poslao majci SMS da je voli: “odmah sam znala da nešto nije uredu” prosečnom čitaocu skreće pažnju zbog svog senzacionalističkog prizvuka, ali ono što je meni zaparalo uši odnosi se na nešto drugo. Otkad je rečenica:“mama volim te”, postala signal da nešto nije uredu i da li se upravo tu krije koren takvih tragedija?
Živimo u vremenu kada je savremena porodica izložena mnogim izazovima: ratovi, nestašica, besparica, tranzicija, samo su neke od situacija u kojima smo se često nalazili zadnjih dvadesetak godina. U pozadini svega toga je napetost, otuđenost, ljutnja, nezadovoljstvo. Roditelji sve više rade da bi svojoj deci obezbedili osnovnu egzistenciju, dok sa druge strane, sve manje vremena provode sa tom istom decom.
Nedavno sam imala konstruktivnu raspravu, sa poznanicima, na temu velikih porodica. Jedan od stavova je bio, da je besmisleno “pravljenje” dece u nedostatku materijalnih sredstva za njihovo podizanje. Moje lično stanovište je da deca u velikim porodicama ne moraju pod obavezno imati osećaj manje vrednosti zbog nedostatka određenih materijalnih dobara, kao što ni deca u imućnim porodicama ne moraju biti zasipana pažnjom i ljubavlju.
Po mojim shvatanjima ljubav i briga su ono što stvara stabilnu i zdravu ličnost, materijalna dobra su tu samo da bi nam, koliko-toliko, olakšala život i služila svrsi. Robovanje stvarima i trendovima je još jedna od tekovina savremenog društva i tema za neki drugi tekst. Većina od nas je bar jednom u životu, bila u prilici da shvati, da u nekim životnim situacijama, ni sva materijalna dobra ovog sveta ne pomažu i ne mogu zameniti prazninu zbog nedostatka neke osobe i njene ljubavi.
LJUBAV! Opet se vraćam na početak teksta. Od kada je ‘Volim te!’, umesto crvenim slovima ljubavi, ispisano crvenim slovima za uzbunu!? Kada roditelji prestanu svojoj deci da govore: ljubavi, dušo, srećo, volim te? Kada deca roditeljima prestanu da govore: pomozi mi, tužan sam, volim i ja tebe? Kada se ta otuđenost pretvori u usamljenost, nesigurnost, osećaj niže vrednosti? Kada se pretvori u poremećaj ponašanja, posesivnost i potrebu da zadržimo nekoga po svaku cenu, makar ga morali ubiti?
Svaki dan, od trenutka njihovog rođenja, govorim svojoj deci da ih volim i što je najvažnije, to i osećam. Ne mogu da zamislim dan kada će te reči zvučati strano na mojim usnama i biti signal za nešto loše. Ne mogu da zamislim da će te reči ljubavi, biti reči kojima će moje dete tražiti oproštaj od mene i ovog sveta. Volite svoju decu i govorite im to! Moraju znati da će uvek postojati neko ko je tu za njih i da ljubav ne treba tražiti silom, već da je svako od nas zaslužuje.
Autor: Spoma Avramov
Izvor: porodicni.blogspot.com