Zanimljivo je da ne postoji nijedno naučno istraživanje koje se bavi ovom temom, pa se u odgovoru na pitanje iz naslova vodimo savetima svetski poznatih pedijatara. I odmah ćemo reći – ne postoji potpuno precizan odgovor. Ne može se očekivati da svako dete napreduje istim tempom ni u kom pogledu, pa tako ni motorički. Ipak, postoji neka gornja granica koju roditelji zdrave dece ne bi trebalo da prelaze kada je reč o vožnji u kolicima.
Ako ćemo da razmišljamo objektivno, kolica upravo i služe da olakšaju roditeljima.
Ako idete na kraće relacije, do parkića ili do prodavnice po nešto osnovno, dete može da šeta i povremeno da se ponese u naručju. Svaki sledeći put kad izađete možete da ga zabavljate i produžavate vreme koje provede na nogama, na račun onog u rukama. Zamislite samo ovo: jedno dvogodišnje dete se vozi do parkića u kolicima i stigne za desetak minuta, za to vreme samo pasivno posmatra svet oko sebe. Drugo dete do parkića ide pešaka, sakupljajući usput kamenčiće, šetajući po ivičnjaku u pokušaju da održi ravnotežu, saginjući se i istražujući bube, zastajkujući i na svakom koraku učeći nešto novo.
Šta mislite, koje od ovo dvoje dece više uči i brže se razvija
Sendi Njumark, pedijatar u Centru za Integrativnu medicinu u San Francisku, kaže da ne postoji optimalan uzrast deteta u kom treba izbaciti kolica iz upotrebe, ali da, generalno, taj trenutak roditelji mogu da prepoznaju. „Kada dete može da pređe svakodnevne rute (do prodavnice, vrtića, parka) relativno lako, kolica bi trebalo izbaciti iz svakodnevne upotrebe. Ipak, za neke duže šetnje, putovanja ili kad jednostavno treba biti brži, u redu je povremeno koristiti kolica.”
Profesor Dejm Sali Dejvis iz Velike Britanije navodi da decu koja su napunila tri godine više ne treba voziti u kolicima. To su deca koja, kaže, treba da imaju najmanje tri sata fizičke aktivnosti dnevno. A kolica im to uskraćuju.
S njim se slaže i Vilijam Krejn, profesor psihologije na City College. On kaže:
„Današnji roditelji… zarobili su svoju decu u kolicima dugo nakon što su naučila da potpuno stabilno hodaju. Svakodnevno viđam trogodišnjake, čak četvorogodišnjake u kolicima, čak i u parkićima.” Ovo je posebno izraženo u SAD, gde je sprovedeno jedno malo istraživanje koje je pokazalo da 95 odsto roditelja dece mlađe od godinu koristi kolica, 94% ih koristi za dvogodišnjake, a čak 75% za trogodišnjake. Najviše zabrinjava podatak da je 39% roditelja reklo da u kolicima voze četvorogodišnjake.
„Lagodnost i to da ne moraju da ponesu dete kad se umori, ali i bezbednost jer su deca pod kontrolom u kolicima, glavni su razlozi što se roditelji teško odriču kolica za bebe.”
Dr Krejn kaže da, kao deda i roditelj potpuno razume bezbednosnu ulogu kolica. Posebno u većim gradovima. Ali, dodaje: „držati decu u kolicima iako su potpuno sposobni da pređu neku razumnu udaljenost, može suzbiti njihov prirodan osećaj slobode i radoznalost, stvarajući pritom, nesvesno, osećaj povinovanosti koji ih može pratiti godinama”.
A. C.