Занимљиво је да не постоји ниједно научно истраживање које се бави овом темом, па се у одговору на питање из наслова водимо саветима светски познатих педијатара. И одмах ћемо рећи – не постоји потпуно прецизан одговор. Не може се очекивати да свако дете напредује истим темпом ни у ком погледу, па тако ни моторички. Ипак, постоји нека горња граница коју родитељи здраве деце не би требало да прелазе када је реч о вожњи у колицима.
Ако ћемо да размишљамо објективно, колица управо и служе да олакшају родитељима.
Ако идете на краће релације, до паркића или до продавнице по нешто основно, дете може да шета и повремено да се понесе у наручју. Сваки следећи пут кад изађете можете да га забављате и продужавате време које проведе на ногама, на рачун оног у рукама. Замислите само ово: једно двогодишње дете се вози до паркића у колицима и стигне за десетак минута, за то време само пасивно посматра свет око себе. Друго дете до паркића иде пешака, сакупљајући успут каменчиће, шетајући по ивичњаку у покушају да одржи равнотежу, сагињући се и истражујући бубе, застајкујући и на сваком кораку учећи нешто ново.
Шта мислите, које од ово двоје деце више учи и брже се развија
Сенди Њумарк, педијатар у Центру за Интегративну медицину у Сан Франциску, каже да не постоји оптималан узраст детета у ком треба избацити колица из употребе, али да, генерално, тај тренутак родитељи могу да препознају. „Када дете може да пређе свакодневне руте (до продавнице, вртића, парка) релативно лако, колица би требало избацити из свакодневне употребе. Ипак, за неке дуже шетње, путовања или кад једноставно треба бити бржи, у реду је повремено користити колица.”
Професор Дејм Сали Дејвис из Велике Британије наводи да децу која су напунила три године више не треба возити у колицима. То су деца која, каже, треба да имају најмање три сата физичке активности дневно. А колица им то ускраћују.
С њим се слаже и Вилијам Крејн, професор психологије на City College. Он каже:
„Данашњи родитељи… заробили су своју децу у колицима дуго након што су научила да потпуно стабилно ходају. Свакодневно виђам трогодишњаке, чак четворогодишњаке у колицима, чак и у паркићима.” Ово је посебно изражено у САД, где је спроведено једно мало истраживање које је показало да 95 одсто родитеља деце млађе од годину користи колица, 94% их користи за двогодишњаке, а чак 75% за трогодишњаке. Највише забрињава податак да је 39% родитеља рекло да у колицима возе четворогодишњаке.
„Лагодност и то да не морају да понесу дете кад се умори, али и безбедност јер су деца под контролом у колицима, главни су разлози што се родитељи тешко одричу колица за бебе.”
Др Крејн каже да, као деда и родитељ потпуно разуме безбедносну улогу колица. Посебно у већим градовима. Али, додаје: „држати децу у колицима иако су потпуно способни да пређу неку разумну удаљеност, може сузбити њихов природан осећај слободе и радозналост, стварајући притом, несвесно, осећај повинованости који их може пратити годинама”.
А. Ц.