“Када сте родитељ, имате право да будете тужни. Такође, Ваше дете може да Вас види да сте тужни.
Туга је саставни део живота, као и свака друга емоција. Туга није баук, а ни Бабарога. Родитељи обично не воле да их деца виде да су тужни, мисле да ће тиме “покварити” срећно одрастање њихове деце. Обично сматрају да је туга емоција којом се треба бавити у зрелијим фазама живота и најчешће ту емоцију не воле да показују пред децом.
И онда деца обично не знају шта ће са том емоцијом када их она обузме. А знаће шта са њом да раде, ако их родитељи томе науче. Не само причом, већ и примером. Када родитељи прихвате ту емоцију и не стиде се да је покажу пред децом, уче децу да управљају том емоцијом и да они имају право на њу. А то је већ релаксирајуће, чињеница да ти родитељ не каже: “Не буди тужан, нема потребе“.
Важно је знати да није добро да будете тужни континуирано и да Вам туга обоји дане и ноћи. Предлог је да пронађете време за њу. Поделите са дететом да Вас је нека ситуација растужила, нацртајте своју тугу, дајте јој име и искористите ту прилику да и дете то исто уради. Ако Ви прихватате да су Ваша емоционална стања у реду и Ваше дете учите томе.”
-Смиљана Грујић- психолог
Илустрација: @lunartcy