Гости на једној вечери су седели за столом расправљајући о животу. Један човек, извршни директор, одлучио је да објасни проблем с образовањем.
Упитао је: „Шта дете може да научи од неког ко је одлучио да је његова најбоља опција у животу да постатне учитељ?“
Да би снажније поентирао, обратио се једној гошћи: „Ти си учитељица, Бони? Буди искрена. Kолико зарађујеш?“
Учитељица Бони, иначе позната по искрености, одговорила је: „Колико зарађујем?“ Направила је паузу па наставила:
„Зарађујем да деца раде марљивије него што су икад мислила да су способна. Ја чиним да 3+ изгледа као конгресна медаља части. Ја успевам да натерам децу да седе 45 минута док их њихови родитељи не могу натерати да седну 5 минута без игрице или филма. Стварно желите да знате колико зарађујем?“
Поновно је застала погледавши сваку особу за столом.
„Ја чиним да се деца пропитују. Да запиткују. Терам их да се искрено испричају, да показују поштовање и преузимају одговорност за своја дела. Учим их да пишу, а затим их терам да пишу. Није све у типкању. Терам их да читају, читају, читају. Терам их да показују цели свој процес у математици, да користе свој богомдан мозак, а не калкулатор. Учим ученике из страних земаља енглеском језику, док се у исто време трудим да очувам њихов културни идентитет. Чиним своју учионицу местом ге сви ученици могу да се осећају сигурно и опуштено. Kоначно, учим их да – ако користе дарове који су им дати, раде марљиво и следе своје срце – могу успети у животу.“
Бони је застала последњи пут, а затим поновно наставила.
„Зато, када људи покушавају да ме процене по ономе што зарађујем, могу да дигнем главу високо јер такви људи су незналице. Желите да знате колико зарађујем? Зарађујем промене у вашим животима, образујући вашу децу и припремајући их да постану извршни директор, доктор и инжењер. А шта ви зарађујете, господине извршни директоре?“
Њему је вилица испала и заћутао је.
Не учите децу да буду богата, него да буду срећна како би знала праву вредност ствари, а не њихову цену.