Vaša beba je došla na svet u sred leta! Da li je za nju vrućina opasna? Odgovor je: može da bude, ukoliko beba ne unosi dovoljno tečnosti…
Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg. S obzirom na to da još nije zreo u prvim danima života, organizam novorođenčeta ne valja opterećivati velikom količinom tečnosti. Stoga se priroda i pobrinula da prvo majčino mleko bude oskudno, „poput vodice”. Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba. Tek rođena beba će uzimati kolostrum u manjim obrocima, ali češće nego „zrelo” mleko u kasnijem periodu. Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a nakon navršenih pet do šest meseci i putem hrane.
Gubitak vode se, osim preko bubrega, odvija i preko kože – znojenjem, kao i disanjem – u vidu vodene pare. U slučaju previše visoke spoljne temperature, novorođenče se pregreva, jer mu je sposobnost znojenja mala. Termoneutralna okolina novorođenčeta je onaj raspon temperature i vlage u kome novorođenče, uz normalnu temperaturu tela (37-37,4 stepena rektalno ili 36-36,9 stepeni ispod pazuha) ima najmanju potrošnju kiseonika. Za donešeno novorođenče, termoneutralna temperatura okoline, uz relativnu vlažnost od 50 odsto i bez strujanja vazduha je od 31 do 34 stepena – kada je dete golo, i oko 24 stepena kada je uobičajeno obučeno i pokriveno pamučnim pokrivačem.
Za razliku od hipertermije, koja nastaje kao posledica pregrejanosti okoline, febrilnost podrazumeva povišenu telesnu temperaturu usled poremećenog „termostata” u mozgu, i najčešće je posledica infekcije.
Ukoliko primetite da je bebina koža toplija nego što je uobičajeno, izmerite joj telesnu temperaturu. Ako je povišena, mogu da budu u pitanju sledeće situacije:
1. Pregrejanost
– visoka rektalna temperatura
– tople ruke i stopala
– kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za dva stepena
– rumena koža
– zdrav izgled
2. Febrilnost
– visoka rektalna temperatura
- hladne ruke i stopala
– kožna temperatura na trbuhu veća od kožne temperature na ruci za tri stepena
– bleda koža
– bolestan izgled
Šta preduzeti?
Pregrejane bebe (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) najčešće su pretopljene ili duže držane u sredini čija je temperatura veća od termoneutralne. Ove greške u nezi bi trebalo brzo otkloniti pa, ako temperatura padne – nije potreban nikakav drugi tretman. To znači da bebu – ukoliko je bila napolju, na vrućini ili u pregrejanom vozilu, treba uneti u hladovinu i raskomotiti (u slučaju da je znojava – presvući) i obavezno napojiti ili podojiti.
Međutim, ako nije bilo pomenutih uslova, a dete ne izgleda dobro ili temperatura ne padne ni posle sat vremena, moraju da se razmotre sledeća stanja:
a) Infekcija – sprovesti kompletno ispitivanje na infektivne bolesti.
b) Dehidraciona groznica (obično kod deteta rođenog u terminu, koje je slabo hranjeno i izgubilo više od deset odsto porođajne mase).
Da li bebi treba davati vodu?
Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu ne treba davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima. Izuzetak su slučajevi: ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.
Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i da smanji priticanje mleka u dojke. Osim toga, voda u nekim regionima može da bude zagađena, a nesterilna flašica za hranjenje – da postane izvor infekcije. Inače, voda smanjuje zaštitna svojstva i nutritivnu vrednost majčinog mleka, što je povezano sa učestalijom pojavom novorođenačke žutice.
Dehidracija i žutica
Česta pojava kod dehidrirane dece je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu novorođenčad potrebno je češće dojiti. Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom na to da se žuta boja – bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.
Ukoliko postoji potreba da dajete odojčetu vodu – daje se manja količina kašičicom, jer će količina vode koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj.
Kako se boriti protiv letnje vrućine?
Trudite se da bebi obezbedite termoneutralnu sredinu. Da ne bi bilo pretoplo u stanu, navucite roletne pre nego što sunce upeče u prozore, provetravajte stan noću i ujutru, a preko dana zatvorite prozore da vrućina ne ulazi unutra. Klima-uređaj se ne preporučuje za prostorije u kojima boravi beba, jer će ona gotovo sigurno da se prehladi, ali sme da bude u susednoj prostoriji i da indirektno rashlađuje i bebinu sobu. Bebu nikako ne treba iznositi napolje kada je veoma toplo, a naročito je ne treba izlagati direktnom suncu, jer je to za nju izuzetno opasno. Šetnje se savetuju ujutru i predveče, i to u „šarenom hladu”, sa obaveznim šeširićem na glavi.
Inače, kada joj je vruće, beba se znoji, zbog čega joj po koži često izbija sitna, crvenkasta ospa, koja će spontano da prođe ukoliko se otkloni uzrok povećanog znojenja. Ako je ospa izražena, premazuje se „krečnim mlekom” (bela tečnost sa cinkom) koje sasušuje kožne promene, a može se naći u svakoj apoteci. Pomaže i kod ujeda komaraca. Svakako će prijati i kupanje u mlakoj vodi, ali najvažniji oblik borbe protiv svih komplikacija zbog vrućine ostaje dovoljan unos tečnosti.
Prim. dr Maja Skender, pedijatar