Како бити срећан у несрећном свету?

Неко је рекао да добар брак није дар, него постигнуће.
Исто важи и за срећу.
Бити срећан није дар, то је постигнуће.
У тексту Три узрока среће- од чега зависи колико смо срећни сам навела резултате истраживања који показују да ниво среће 50% зависи од гена и утицаја породичних околности (утицај породичних околности може да се мења психотерапијом), само 10%! од животних околности и 40%! од начина на који размишљамо и онога што радимо да бисмо били испуњени срећом и живели у благостању.
На гене не можемо да утичемо, али утицај породичних околности можемо.
Ако сте од родитеља “наследили” уверења као што су:
-није у реду бити срећан,
-ми смо поштени и сиромашни,
-успех квари људе,
-живот је патња,
-…….
или ако сте на основу понашања родитеља према вама и порука које се вам слали закључили да:
-нисте довољно добри,
-не заслужујете љубав,
-никада од вас ништа бити неће,
-за љубав морате да се борите и трудите,
-нисте довољно занимљиви,
-нисте довољно способни,
…….
све то може да се мења!
Врло често људи живе живот на аутоматском пилоту, водећи се уверењима о себи, другима и животу и не размишљајући да ли су та уверења тачна.
Срећа па је могуће мењати их. Није лако, поготово ако их има много и ако су драстична, али јесте могуће. Психотерапија је начин да се, уз стручну помоћ, мењају уверења која нас спречавају да живот истински живимо и да остваримо своје пуне потенцијале.
Када верујете да живот може да буде леп, спремни сте и да предузимате активности које ће вас довести до таквог живота.
Примећујете прилике и користите их.
Дозвољавате себи да се препустите животу и уживате у њему.
kako-biti-srecan1
Неко има добре животне околности па ипак свему нађе неку ману и недостатак, и успева да чак и повољне околности искористи за то да не буде срећан.
Увек пронађе разлог да се жали и негодује, никада није довољно, никада није довољно добро, увек може више и боље.
Да срећа зависи искључиво од спољашњих околности и новца, сви богати људи би били срећни. И сви сиромашни би били несрећни.
А врло добро знамо да није тако. Има и богатих који нису срећни, и сиромашних који јесу срећни.
Способност да се усмери пажња на оно што је добро је један од кључних фактора који утичу на то колико ће неко бити срећан.
Увек и свему можемо да пронађемо недостатке, ако то желимо.
Исто тако, увек можемо да пронађемо прилику у неприлици и неповољним околностима.
kako biti srecan
Срећа није нешто што се тек тако догађа. И није нешто на шта је неко претплаћен а неко није.
Свако може да буде срећан ако то жели. И наравно, ако је спреман да предузима активности које воде ка срећи.
Не постоји кључ за срећу, врата су увек отворена.
Мајка Тереза
Ако не постоји кључ за срећу, и ако су врата увек отворена, како то да је тако мало људи истински срећно?
Можда зато што куцају на погрешна врата. Ограничавају себе погрешним уверењима да:
*не могу да буду срећни све док не испуне неке услове (посао, новац, брак, деца, изглед….),
*није у реду бити срећан у несрећном свету,
*не заслужују да буду срећни (срећа је људско право а не награда),
*не могу да буду срећни зато што им оклоности не иду на руку,
*не могу да буду срећни зато што имају проблеме
*……………………………. (допуните сами овај низ)
Када кажем да срећа не зависи од спољашњих околности, то не значи да треба да будемо срећни зато што нам околности не иду на руку или зато што имамо проблеме.
То значи да можемо да будемо срећни упркос околностима.
Рекли бисте да, ако неко доживи нешто страшно, на пример саобраћајну несрећу коју преживи и остане парализован, никада више не може да буде срећан. Нетачно. Истаживања су показала да се људи који доживе тако нешто, након првобитног шока релативно брзо врате на ниво “срећности” на ком су били и пре несреће и губитка. Они који су били тмурни и незадовољни остају такви, они који су били ведрог духа и весели настављају да буду такви. И у колицима.
Нећу да кажем да то колико смо срећни 100% зависи од нас. То би било претерано. Понешто и не зависи од нас. Постоје ствари на које не можемо да утичемо.
Али значајан део “срећности” зависи од нас! Зависи од тога на колико степени је подешен наш срећометар. Зависи од тога колико среће себи дозвољавамо. Колико мислимо да је ок бити срећан.
Ако сте у овом тренутку несрећни или недовољно срећни, запитајте се – на колико степени је подешен ваш срећометар? И како можете да га “поправите”?
Из текста На колико степени је подешен твој срећометар?
Претпостављам да ће већина људи рећи да је немогуће бити срећан у болници, са инфузијама у обе руке. Инфузијама за примање хемотерапије.
Из личног искуства могу да кажем да је могуће бити срећан и у таквим околностима.
Не, нисам била срећна зато што сам била у болници и примала хемотерапију. Била сам срећна упркос томе. Смејала сам се и уживала. Носила сам лаптоп и књиге, слушала музику, читала, писала текстове за блог, дружила се са људима на Фејсбуку.
Какве год да су околности, увек постоји нешто што можемо да учинимо. Да их променимо или да их прихватимо.
Још једно уверење којим људи спречавају себе да буду срећни је то да некако није у реду бити срећан када има толико проблема на свету и толико несрећних људи.
Као да ако се солидаришемо у несрећности неком помажемо. Не да не помажемо него на неки начин и шкодимо. Не чинећи све што је у нашој моћи да будемо срећнији и живимо лепше, ми доприносимо количини несрећности.
Када свој живот живимо на најбољи могући начин, чинимо добро и себи и ближњима. Они који нас воле не морају да брину за нас, а никад не знамо кога ћемо инспирисати.
Једно је саосећати са неким коме је тешко и помоћи ако можемо, друго је тонути заједно са неким.
Шта је то што можемо да чинимо да будемо срећнији? Како бити срецан?
Фактор који је међу најутицајнијим на то колико срећни ћемо бити није психолошки али то не умањује његов значај.
Физичка активност и кретање су изузетно важни за добро расположење, и за добро здравље уопште (а много је лакше бити срећан када је здравље добро). То не подразумева скупе, напорне, дуготрајне тренинге сваког дана, него свакодневну или бар што чешћу физичку активност умереног интензитета.
Захвалност је такође изузетно значајан фактор који утиче на то колико срећни ћемо бити, колико добро расположени, колико задовољства ћемо доживљавати сваког дана. Без обзира на околности, увек постоји нешто за шта можемо да будемо захвални.
Практиковање захвалности помаже да се и у објективно тешким околностима подржимо и оснажимо. Помаже нам да померимо фокус са оног што немамо на оно што имамо.
Често на жалост нисмо свесни шта имамо, све док то не изгубимо, привремено или трајно.
Сваки дан сам захвална што сам жива и што сам здрава. Што ме ништа не боли и што могу да ходам. Захвална сам што могу да дишем, што имам очи да видим много тога лепог.
Приметила сам да много брже напредујем ка циљу када сам захвална за постигнуто.
Уместо- од писања и рада са клијентима још увек не зарађујем довољно за живот, много боље се осећам када сам захвална за сваки динар који сам зарадила. Имам много више мотивације и сваког дана објективно јесам ближа свом циљу и сну- да ми писање и рад са клијентима буде главни извор прихода за леп живот.
Односи са људима су ми много лепши када сам захвална за мале ствари. За осмех који ми је неко упутио, за лепу реч, за помоћ, за лепо проведено време, за пажњу упућену мени или неки леп гест.
Ништа не подразумевам и све ценим, и што више на тај начин посматрам људе и односе са њима, много су бољи и квалитетнији и много више задовољства осећам.
Више од годину дана записујем минимум пет ставки у мој дневник захвалности, и како време пролази све више ми прија. Захтева буквално пар минута дневно, а непроцењиво је корисно. Знам по томе што се понекад улењим и не записујем неко време и након тога, када поново почнем да пишем, моментално осетим налет лепе енергије, почнем више да се смејем и уживам у свему што радим.
Ово су неке од ставки из мог дневника, чисто да вас инспиришем мало:
-захвална сам за живот
-захвална сам за добро здравље
-захвална сам за лепо проведен дан
-захвална сам за вожњу ролера
-захвална сам за леп разговор са Дудом
-захвална сам мами за ручак
-захвална сам за лепе коментаре читалаца
-захвална сам за лепу скајп консултацију са клијенткињом
-захвална сам за инспирацију за писање
-захвална сам себи што сам трчала
Проблеми, кризе и изазови су саставни део живота, и сви их имамо. По томе се не разликујемо. Разликујемо се по томе да ли дозвољавамо себи да се фокусирамо само на проблеме и да тонемо у њих, или се фокусирамо и на оно што је добро, на оно што су наше снаге и потенцијали.
Фокусирање на добро и захвалност не значе да се проблеми гурају под тепих и игноришу у нади да ће се некако сами решити или нестати.
Не, проблемима је потребно бавити се, али на конструктиван начин. Потребно је размишљати о њима и трагати за решењима. Али, то много лакше иде када смо захвални и свесни свега што имамо и што је добро.
Све имам, и посао и новац и пријатеље, ал` џаба све то кад нисам удата/ожењен.
Нисам удата/ожењен, а желим то и волео бих/волела бих да јесам. Али, имам много тога, посао, новац и пријатеље.
Да ли видите разлику у ова два начина формулисања ситуације. Идентичне спољашње околности а потпуно другачији емоционални тон!
Још један пут до среће је прихватање себе као несавршеног људског бића, и прихватање свих осећања као нормалних и природних.
Написала сам једном приликом да срећа постављена као циљ води незадовољству и пропуштању садашњег тренутка. Пут до задовољства је препознавање и признавање онога што јесте. Потиснута туга, љутња, забринутост, кривица…блокирају задовољство и осећај животности. Често је потребно проћи кроз мрачну шуму да би се стигло до сунчаног пропланка.
Када прихватимо себе са својим квалитетима и манама, са својим добрим и лошим странама, тек тада можемо да будемо истински срећни. То не значи да се не развијамо, да не учимо и не побољшавамо се, него да се развијамо са позиције љубави и прихватања себе.
Када прихватимо сва наша осећања и дозволимо их себи (што не значи да ћемо их увек и на сваком месту показивати), на путу смо да их разумемо и да нам она помажу да дођемо до истинске среће и испуњеног, квалитетног живота.
kako biti srecan
То значи да је потребно улагати време и енергију у то да себе и свој живот учинимо срећнијим. И можда најбоље поређење је поређење са гајењем биљака.
Можемо да купимо вештачко цвеће, али то није то. За право, лепо цвеће, пуно живота, потребно је прво да га засадимо. Заливамо. Уклањамо коров. Стрпљиво чекамо да порасте. Негујемо и када порасте. И уживамо у њему.
Коров у неговању среће су уверења која сам већ спомињала и набројала, а која нас спречавају да дозволимо себи више среће него што је тренутно имамо.
Срећни смо онолико колико себи дозволимо, и колико смо спремни да се потрудимо. Ништа не пада са неба (осим кише и снега), па ни срећа.
Више о томе како да будете срећнији ( и зашто је то добро за вас), можете да читате у овим текстовима:

  • Зашто је добро бити срећан?
  • Кључни састојак рецепта за срећу је…
  • Да ли сте талентовани за срећу и леп живот?
  • Рецепт за инстант срећу- проверено ради!
  • Шта је животна радост и како је постићи?
  • Једноставан начин да разведрите сиви дан

Ако већ нисте до сада, препоручујем вам да бесплатно преузмете мој пдф приручник Водич за срећнији живот.
Ако желите моју подршку на путу ка лепшем и срећнијем животу, биће ми задовљство да вам у томе помогнем, кроз индивидуалне консултације или програм Мала тајна за много енергије и задовољства.
Јелена Пантић
Извор: http://www.jelenapantic.com/biti-srecan-dar-ili-postignuce/