Podsticanje ranog razvoja u slučajevima kada razvoj odstupa od normalnog ali i u slučajevima urednog razvoja značajno je za sveukupni psihosocijalni razvoj deteta. Stimulacija treba da otpočne za vreme tzv. senzitivnog perioda, pre treće godine, jer se posle isteka ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje. Program stimulacije sprovodi se kroz ciljane aktivnosti, na jednostavan način i kroz igru. Utiče na usvajanje novih funkcionalnih znanja i veština.
Roditelji treba da aktivno i zainteresovano podstiču verbalnu i neverbalnu komunikaciju deteta. Treba da koriste kratke i jasne rečenice za imenovanje postupaka, izražavanje osećanja i sl. Odgovore na pitanja ne treba zahtevati po svaku cenu. Treba imati strpljenja u radu sa decom i tražiti pogodne trenutke za stimulaciju. Ne treba vremenski ograničavati rad sa decom, nego raditi onoliko koliko je dete raspoloženo.
Predlog stimulativnog programa
Oblast krupne motorike
Puzanje-hod „četvoronoške“. Pokažite detetu kako se puzi. Ukoliko ne želi da Vas imitira neka čučne, pa onda neka se spusti na kolena i neka se rukama osloni na pod. Usput imitirajte neku životinju npr. kucu
Čučanj na nalog. Recite detetu da čučne, a zatim da ustane.Vežbu možete raditi i tako da uzmete dete za ruke i zajedno čučnete a zatim ustanete. Imenujte svaku radnju da bi dete kasnije znalo samo da radi vežbu.
Skakanje. Uhvatite dete za ruke i zajedno skačite (od 18 meseci). Na starijem uzrastu (od druge godine) skačite iz jednog mesta na drugo ciljano, npr: iz jednog kruga nacrtanog na podlozi u drugi u kom se nalazi neki predmet. Tako detetu zadajete zadatak da skakućući ode po željeni predmet. Od treće godine preskačite prepreke koje možete sami napraviti,npr: kutije od cipela i sl. Skačite ulevo, udesno, pravo. Šemu skakanja možete naraviti sami. Od sunđerastih podloga ( ima ih u knjižarama) izrežite detetova stopala ( levo i desno) i ređajte ih pravo, ulevo, udesno,…i po njima dete treba da skače. Igrajte igre skrivanja, hvatanja, žmurke.
Trčanje. Trčite sa detetom od jednog mesta ka drugom,npr.od zida do zida. Recite „jedan,dva,tri sad“ i krenite, kada kažete „stop“ zaustavite se. Cilj je da dete samo trči na nalog i da se zaustavi kada kažete „stop“.
Šutiranje lopte. Pokažite detetu kako se šutira lopta, ako ne želi to da uradi,uradite vežbu pasivno. Uzmite detetovu nogu i udarite tj. šutnite loptu. Radnju propratite govorom „šut“ ili „goooo“.
Vožnja tricikla( između druge i treće godine), kasnije trotineta. Sa četiri godine mogu da vežbaju vožnju bicikla.
Hodanje na prstima i petama(od treće godine). Hodanje po pravoj liniji i stajanje na jednoj nozi (od četvrte godine).
Oblast fine motorike i vizuo-motorne koordinacije
Bacanje i hvatanje. Kažite detetu„Vidi gde sam bacila-o loptu, ili neki drugi predmet, i neka ga dete isprati pogledom. Isto tako mu recite „Hvataj“ i sa male udaljenosti bacite loptu ili neki drugi predmet u naručje. Tražite od deteta da Vam baci loptu nazad.
Građenje kule od kocaka. Najpre 3-4 kocke, pa povećavajte njihov broj.
Slagalice. Slagalica „meda“ od 3 dela, pri tom dok slažete imenujte medinu glavu,ruke i noge. Dajte nalog „Hajde stavi glavu, pa ruke i na kraju noge“. Neka po završetku slaganja pipne prstićem svaki deo koji Vi imenujete. Pređite na slagalice sa više delova.
Igre plastelinom, glinom ili testom. Stiskanje, gnječenje, kidanje, pravljenje gliste i seckanje plastičnim nožićem, pravljenje lopte, gliste…Možete detetu nacrtati npr. drvo sa krošnjom i dati mu da stavlja jabuke od plastelina na grane.
Mešanje tečnosti kašičicom. Sipajte vodu u čašu pa neka dete meša. Možete to raditi i u činiji u koju možete dodavati so, šećer, palentu…Bojite vodenim bojama. Da biste izbegli haos kupite mušemu za dete, ima i sa dečijim motivima.
Ubacivanje sitnih predmeta u flašu: kukuruz, loptice od plastelina, pirinač…
Hranjenje kašikom i viljuškom, samostalno.
Otkopčavanje i zakopčavanje dugmadi i rajsfešlusa (za stariju decu).
Oblast grafomotorike
Dajte detetu papir i olovku, drvene ili voštane bojice, i neka žvrlja. Neka pokuša da oponaša ono što Vi crtate, kuću, sunce, čiča-glišu uz pesmicu.
Crtanje čiča Gliše:
Tačka,tačkica, crta, crtica i gotova je glavica.
Vrat kao štap, telo kao sat
Ruke kao slamke,noge kao sanke
Kosa mu je prava, uši ko u miša
I gotov čiča-gliša.
Oblast perceptivnih sposobnosti (čulo vida, sluha, dodira)
Razgledajte slikovnice
Neka to budu najpre slikovnice sa malim brojem detalja, odnosno da ima velike crteže pojedinačnih predmeta ili bića. To su uglavnom knjige za učenje prvih reči. Previše detalja, likova i boja zbunjuje decu. Imenujte sve što se nalazi na slici. Posle recite detetu da pokaže prstom ono što ste imenovali. Cilj je da dete samo imenuje i pokazuje pojmove koje mu tražite.
Igrajte se sa mužičkim instrumentima
Bubanj lupa bum-bum, truba trubi tru-tru, zvono zvoni cin-cin ili din-don…
Onomatopeja-oponašanje zvukova iz prirode
Životinje: kuca laje av-av, maca mjauče mjau-mjau, koka kokodače ko-ko-kokoda, pile pijuče piju-piju, ovca bleji bee-bee, koza mekeće mee-mee, krva muče muu-muu, zmija sikće s-s-s-s…
Pesmica“ Dedino je selo lepo“ (možete napraviti lutkice od tkanine ili kartona na štapiću i igrati uloge)
Deda ima gusku, gusku koja gače ga-ga.
Deda ima pače, pače koje kvače kva-kva.
Deda ima ždrebe, ždrebe koje skače.
Deda ima magu, magu koji njače ia-ia.
Dedino je selo lepo, uživamo tamo mi,
Sviđa mi se, sviđa sve, životinje najviše.
Deda ima jagnje, jagnje kao luče.
Deda ima kravu, kravu koja muče mu-mu.
Deda ima kucu, kucu koja reži r-r-r-r.
Deda ima macu što od kuce beži.
Zvukovi predmeta: stavite detetu sat na uvo neka sluša otkucaje, recite tika-tak, pa je pitajte „Kako kuca sat?“; vozite auto brm-brm, kucajte na vrata kuc-kuc, zvonite zvonom cin-cin…
Prepoznavanje ukućana na slici-mama, tata, baba, deda, tetka, bata, seka….Neka dete pokaže prstom svakoga ponaosob. Takođe pitajte „Ko je to?“
Dok perete ruke ili se kupate pustite naizmenično toplu pa mlaku vodu, sve propratite rečima. „Vidiš, sada je voda topla ili vidiš sada je hladna“. Neka dete samo pušta toplu i hladnu vodu, i neka imenuje.
Oblast kognitivnih sposobnosti
Delovi tela
Vežba se radi ispred ogledala. Pitajte dete „Gde je glava, gde su oči, uši, usta, nos, stomak, pupak, ruka, noga…a dete neka pokaže prstom.
Vežbe za razumevanje
Izvršavanje jednostavnog naloga „Daj!“ Stavite dva predmeta (loptu i autić) ispred deteta i kažite mu:“ Daj loptu!“ Kada uvežbate nalog sa dva predmeta, povećajte njihov broj. Cilj je da dete razume koji predmet tražite od njega, a ne da nasumice, bez razumevanja dodaje koji mu je najbliži.
Takođe ako dete želi nešto od Vas podstičite ga da kaže“Daj!“ umesto pokazivanja prstom ili pokazivanja Vašom rukom. Kada detetu date predmet koji želi kažite „Izvoli npr. medu, keks, vodu…“
Vežbajte izvršavanje naloga:
-Dođi
-Daj
-Ne može ili ne- odmahujte glavom za negaciju
-Daj mi ruku- ispružite ruku ka detetu
-Mahni pa-pa
-Pošalji poljubac- propratite gestom
-Baci pet- namestite ruku za tu radnju
-Odnesi
-Pokaži- neka dete pokaže kažiprstom šta želi
Kobajagi igra-simbolička igra
Kuvajte ručak kobajagi, isto tako pijte iz šoljica i jedite uz pomoć pribora(dečiji set za kuhinju).Kobajagi pregledajte medu stetoskopom, vozite medu u kamionu, popravljajte autiće alatom. Sagradite kuću od kocaka i stavite figurice u nju…
Oblast socijalnog razvoja- ophođenje sa drugima
Davanje predmeta odraslima na zahtev. Tražite od deteta da Vam doda neki predmet npr.čašu, tanjir, kašiku, daljinski, svoju igračku…
Neka dete oponaša kućne aktivnosti. Usisavajte zajedno, neka stavlja veš u mašinu, slaže i ostavlja veš na mesto uz asistenciju, dajte detetu krpu neka briše stol, neka mete sa malom metlom ili četkom.
Oblast lične samostalnosti
Vežbajte skidanje i oblačenje čarapica, gaćica, pantalona, jakne…pomozite detetu u tome.
Vežbajte samostalno hranjenje i pijenje iz čaše.
Perite ruke zajedno, brišite ih, umivajte se, prosipajte sadržaj iz noše zajedno…
POHVALITE DETE SVAKI PUT KADA USPEŠNO IZVRŠI BILO KOJU AKTIVNOST!
Uspeh u izvođenju vežbi je izrazito individualan, jedno dete će moći da ih izvodi na ranijem uzrastu a drugo nešto kasnije. To je naročito bitno za decu kod koje postoji kašnjenje u razvoju. Nemojte forsirati dete ako neku vežbu ne može da izvede.
Želim Vam uspešan rad!
Autor stimulativnog programa: Sanela Raičević, dipl. defektolog-logoped
Izvor: decijapsihologija.rs