Roditeljstvo nije uvek lako, a ako vaše dete ima izvesna izazovna ponašanja, to može biti naročito izazovno. Međutim, postoje jednostavne i saosećajne strategije koje mogu pomoći. Iza svakog ponašanja deteta stoje određeni razlozi i ako ih razumemo, moći ćemo efikasnije da podržimo našeg mališana i pomognemo mu.
Sva ponašanja imaju razlog
Svako ponašanje služi svrsi i ispunjava određenu potrebu. Izazovna ponašanja često potiču iz pokušaja deteta da pronađe utehu i sigurnost, iako možda (i najverovatnije) nisu ni svesni tačnih razloga iza svojih postupaka.
Kada deca pokazuju izazovno ponašanje, obično su daleko od smirenosti i povezanosti. U ovom stanju, oni ne mogu da razmišljaju i rasuđuju „čisto“, jer se fokusiraju na vraćanje osećaja sigurnosti u svom umu i telu. Stoga, roditelji treba da se igraju detektiva, odnosno da se potrude da otkriju katalizatore koji stoje iza ponašanja mališana.
Pokušajte da to ne shvatate lično
Kada se deca ponašaju na način koji smatramo izazovnim, prirodno je da to shvatimo lično. Možemo pretpostaviti da manipulišu ili čak da se namerno loše ponašaju. Ovo može mnogo da utiče na našu percepciju situacije i na naše reakcije. Važno je da to prepoznamo, jer tako možemo preći sa subjektivne na objektivnu perspektivu.
Pre nego što budemo mogli da otkrijemo razlog za neko ponašanje, moramo objektivno da pogledamo situaciju. Subjektivna zapažanja su naša mišljenja o onome što se dešava, dok su objektivna zapažanja činjenice.
Šta su uzroci, a šta posledice detetovog ponašanja
Da bismo razumeli zašto se dete ponaša na određeni način, moramo razmotriti dva ključna elementa: uzroke i posledice.
Uzroci obuhvataju događaje koji prethode detetovom ponašanju, uključujući sva dešavanja u toku dana, kako su spavali i prethodna iskustva u sličnim kontekstima. Iako nisu tehnički prethodnici, bitno je uzeti u obzir razvojni nivo i razumevanje deteta, što takođe utiče na njihove odgovore.
Posledice se odnose na ono što obično prati ponašanje. Na primer, ako je dete uklonjeno iz časa zbog toga što ometa nastavu jezika gde se vežba čitanje i pisanje, posledica može biti da može da izbegne da pokaže da ima poteškoća sa čitanjem.
Često otkrivamo osnovni razlog objektivnim ispitivanjem ponašanja, uzimajući u obzir prethodne događaje i tipične posledice. Roditelji treba da se pozabave osnovnim uzrokom, a ne samo da upravljaju simptomima, omogućavajući proaktivne odgovore umesto reaktivnih.
Međutim, važnije od onoga što radite je kako to radite. Kada vi, kao brižan i staložen roditelj, uspostavite snažnu vezu sa svojim detetom, njegov um postaje organizovaniji, tako da lakše može da pristupi svojim kapacitetima za razmišljanje i rasuđivanje. Snažna i topla veza sa roditeljem daje detetu osećaj sigurnosti, čineći ga prijemčivijim za angažovanje i učenje.
Dakle, iako nije uvek lak, podržavajući pristup deci sa izazovnim ponašanjem je vrlo važan. Zahteva od nas da izazovemo svoju subjektivnu perspektivu, identifikujemo razloge iza ponašanja i proaktivno osmislimo plan za njihovo rešavanje. Ono što je najvažnije, plan treba da se realizuje kroz povezan i saosećajan odnos sa detetom.
