Veoma je frustrirajuće kada vas dete ne sluša i ignoriše vaše zahteve, međutim, da li ste ikada pomislili da tu nije problem u detetu već u vama i vašem načinu ophođenja?
Nije lako biti roditelj i učitelj jer nemaju svi u sebi usađen kod potrebnog ponašanja prema detetu. Mnogi roditelji su nenaučeni, sa iskustvom koje stiču učeći na sopstvenim postupcima i greškama, očekuju od deteta da nešto shvati i posluša, ali im pritom vrlo često uputstva daju na pogrešan način.
Bez obzira da li se radi o napola poslušanom uputstvu, naredbi, molbi, ili se uopšte ne potrude da poslušaju roditelja – takve su situacije često frustrirajuće. Zato neki roditelji dižu ruke i sve obave sami, neki počnu da viču, ponavljaju, ljute se na dete pokušavajući ih pošto-poto nateraju da poslušaju.
Međutim, kako kažu dečji psiholozi, možda glavni problem ne leži u dečjem ignorisanju već potpuno pogrešnim uputstvima koje roditelji daju deci.
Ako vas vaša deca ne poslušaju odmah, probajte da razmislite o načinu na koji ste im se obratili i tražili nešto od njih. Možda u tom grmu leži zec?
1. Možda im dajete previše uputstava/opomena/zahteva?
Možda je vaše dete malo opterećeno s previše – nemoj ovo, uradi ovo. Bez obzira da li je reč o običnoj naredbi -„pokupi svoje čarape“ ili opomeni „nemoj lupati kašikom dok jedeš“…, a vaše dete ne sluša, možda je problem u tome što su samo tokom jednog dana prečesto na meti vaših opomena.
U takvim situacijama deca često umeju da prečuju šta im govorite. Možda vi jeste glasni i jasni, ali njima se zvuk vašeg glasa često zna pretvoriti u neki pozadinski zvuk koji čuju, ali ne registruju. Zato što prečesto slušaju upravo to – opominjanje, savete šta smeju, šta ne smeju…
2. Možda im dajete nejasna uputstva?
Roditelji moraju biti autoriteti pa zato i njihova uputstva moraju zvučati autoritativana. Jer ako ćete dete zamoliti – „molim te operi zube“ ili „hajde budi dobar pa pospremi svoje igračke“, to zvuči lepo, ali u dečjoj glavici će nedostajati ona doza jasne naredbe sada/odmah/nema pregovaranja oko toga.
Autoratativan stav vrlo je važan. To ne znači treniranje strogoće, već samo jasnu naredbu s kakvim se mi veliki susrećemo gotovo svakodnevno (posao), i takav stav moramo znati da primenimo na svojoj deci. Jer autoriteti su važni. Oni nisu baba roge.
3. Ako često ponavljate, dete će se lako navići na to
Ako vas prvi put nisu poslušali, pa drugi put ponavljate naredbu, a oni vas i dalje vešto ignorišu – možda glavni problem leži u tome što oni već odavno znaju da ćete vi svoju naredbu opet ponoviti. Zašto bi onda morali odmah da poslušaju? Pogotovo ako im stalno govorite „rekla sam ti već osam puta, neću više ponavljati…“
Umesto toga pribegnite jednoj opomeni i jednoj „ako to ne uradiš sledi…“ Tu promenu nećete moći napraviti u jednom danu, ali nakon nekoliko situacija shvatiće poentu i početi da slušaju iz prve.
4. Ne slušaju jer ne osete posledice
Uzaludne pretnje koje ne ostvarujete, niti ih planirate ostvariti jer vam je žao deteta situacija je koju će svako dete okrenuti u svoju korist. Ako nema posledica, zašto bi radili ono što im se ne radi? Zato, promenite pravila ponašanja, uvedite posledice i budite dosledni. Dete će vas zbog toga više ceniti i svakako ubuduće bolje slušati.
5. Nagradite ih
Ne, ne morate detetu nakon svakog spremanja igračaka ili pranja zuba da ponudite mito u obliku nove igračke, ali deca imaju potrebu da budu nagrađena. Ne materijalno, već od srca s velikim hvala.
„Molim, izvoli, hvala“ nisu samo temelji finih manira, oni su i temelj dobrog vaspitanja te samim tim zadovoljnih roditelja i zadovoljne dece. Velik osmeh, dodir po obrazu i jasno „hvala“ svakom će detetu biti dovoljna pohvala za nešto što su uradili. Deca, kao i ljudi, vole da budu pohvaljena, svima nam to čini malo, ali važno zadovoljstvo, pa ako budete redovno pružali i takve male, a opet velike pohvale, vaše dete će se sigurno češće potruditi da vas zaista odmah posluša.
Autor: 021