Kако да "свртим" дете да седи на столици: Вежбе за сазревање покрета

децембар 9, 2017

Уколико је седмогодишње дете и даље импусливно, односно, “нестрпљиво”, “брзоплето” и има сталну потребу да се креће, потребно је радити вежбе за сазревање покрета – пре свега вежбе за уједначавање тонуса и контролу покрета, а затим и релаксацију.
Да бисмо извели покрет, неопходно је да цео организам функционише као уходан механизам. Он може бити подстакнут неком чулном дражи из спољашњег света или из нашег организма (тада говоримо о сензомоторици) или неком идејом и мишљу (тада говоримо о психомоторици). Без обзира шта га је подстакло, он има свој развојни пут.

Потребно је да се информација о покрету обради у мозгу, да се створи план, осмисли њихов редослед покрета (ако је сложен од више простих), а то подразумева активацију и сарадњу више различитих делова мозга и издавање наредбе или слање импулса да се он изведе. Импулс за покрет би требало да стигне само до одређене групе мишића који се затим скупљају и продужавају и на тај начин остварују покрет.
Покрет као средство остваривања комуникације или средство за упознавање себе и света сазрева од раног узраста када је неодмерен, импулсиван, слабије контролисан и расут до усмереног, сврсисходног и одмереног. Ипак, често се деси да није тако.
Kада је дете импулсивно?
Импулсивност подразумева да дете има сталну потребу да изводи покрет или да се креће.
Импулсивност се може јавити и у склопу хиперактивности заједно са проблемима пажње и лошим успехом у учењу код школске деце.Такво понашање ћемо окарактерисати као “нестрпљиво” или “брзоплето”, што су више емотивне ознаке, а заправо се ради о незрелој психомоторици. Импулсиван покрет је карактеристичан за децу млађег узраста, а сазревањем дете упознаје своје тело и учи да влада њиме, а сувишни покрети се елиминишу.
Повезаност импулсивности са учењем
Kада је дете мало, а присутна је импулсивност, кратко ће се задржавати у активности или ће је често прекидати, а самим тим ће му бити теже да одржи пажњу на материјалу, па ће ефекти учења бити мањи.
Школско дете код кога је присутна импулсивност ће тешко моћи да се “сврти” на столици, стално ће желети да држи нешто у руци, клатиће се на столици или ће ударати ногом испод стола, смејаће се без очигледног разлога. Све наведене активности ће му одвраћати пажњу од задатка и учење ће поново бити неуспешно. Импулсивно дете тешко прати и остаје у усмереној активности. Оно мора у краћим временским интервалима да се моторно испразни – да направи неки покрет који обухвата више група мишића. Таквом детету треба дозволити да чешће прави кратке паузе како би могло боље да испрати задатак.
Вежбе за сазревање покрета
Боља контрола импулса који долазе из мозга до мишића и дају им налог за покрет очекује се после шесте године. Ако се импулсивност задржи и после седме године, потребно је радити вежбе за сазревање покрета – пре свега вежбе за уједначавање тонуса и контролу покрета, а затим и релаксацију како би се смањила подражљивост нервног система који захтева стални покрет.
С обзиром на то да је мозгу потребна стимулација различитих чулних система који бивају стимулисани кретањем, потребно је дете укључити у активности које ће га снабдети са доста чулних дражи. Вежбе можете изводити у паузи од учења или издвојте време у току дана посвећено боравку у природи и “моторном пражњењу”. Kорисно је радити и активности које захтевају прецизност и одмереност покрета, а самим тим и бољу контролу покрета.
Активности које су погодније за отворену средину су: пењање, трчање, скакање, ваљање, вртење, љуљање, прескакање и заобилажење препрека. Споро извођење покрета или споро говорење је погодно за унапређење самоконтроле. Томе доприноси и бројање уз коришћење прстију које усмерава пажњу на властито тело, а одвраћа пажњу од спољашњих стимулуса. Наведене активности у природи као и вучење, гурање и ношење нечега тешког, пружају доста проприоцептивне стимулације и помажу детету да боље осети своје тело и да одложи потребу за покретом. Активности би требало да буду усмерене, да имају неки циљ, мету, старт и циљ. Током учења, дете може да држи ноге на нечему бодљикавом или масажеру, а у руци може да држи комад глине за обликовање како би било усмереније.
Импулсивност може пратити нормалан развојни ток уколико дође до несклада психомоторног и социо-емоционалног развоја и сазревањем ишчезава. Уколико сте приметили да ваше дете има проблем са импулсивношћу, право је време да се обратите стручњацима (логопед, реедукатор психомоторике и психолог) који ће на најбољи начин помоћи да заједно решите проблем.
Аутор: Др Наташа Д. Чабаркапа, логопед
Извор: www.yumama.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама