Nastavak realizacije SPORAZUMA između potpisnika, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i reprezentativnih sindikata, potpisnika Sporazuma: našeg Sindikata obrazovanja Srbije i GSPRS Nezavisnost, saglasno članu 7. stav drugi.
U ponedeljak, 23. marta u sali Beograd – PALATA SRBIJA, je održan prvi Okrugli sto u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na temu
„Kako do optimizacije broja zaposlenih u obrazovanju i nauci“
Na okruglom stolu je učestvovalo preko sto predstavnika svih zainteresovanih strana, poput predstavnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na najvišem nivou sa predsedavajućim, državnim sekretarom dr Aleksandrom Belićem, pomoćnicima Snežanom Marković, dr Zoranom Kostić i dr Milovanom Šuvakov, predstavnika naučnih institucija, univerziteta i fakulteta, predstavnika raznih nevladinih organizacija koje se bave ovom problematikom, predstavika učeničkih i studentskih organizacija, predstavnika školskih uprava i direktora škola i predstavnika Sindikata.
Sindikate su predstavljali, potpredsednik Sindikata obrazovanja Srbije Radomir Šojanović, Valentina Ilić, Biserka Mićović i Rade Erceg, predsednik sindikata GSPRS Nezavisnost prof.dr Tomislav Živanović i Ružica Todić– Brdarić, kao i predstavnici Saveza samostalnih sindikata iz delatnosti visokog obrazovanja i nauke, koji su uzeli učešće u diskusiji skrećući pažnju učesnicima na sindikalne zahteve i mišljenja o načinu realizacije ovog segmenta popravljanja sistema obrazovanja i nauke, a sve u cilju poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih.
U samom početku su iznete činjenice da prosveta i nauka čine oko ¼ celog javnog sektora i da u ove dve delatnosti ima ukupno zaposlenih oko 140.000, s tim da je najveći broj zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju, oko 110.000, od čega je 2 do 2.5 hiljada zaposleno na određeno, odnosno na zamenama. U procesu optimizacije /čitaj racionalizacije/ u nadležnosti MPNTR, u ovom procesu su upravo osnovne i srednje obrazovanje, učenički i studentski standard, visoko obrazovanje, naučne i državne institucije, poput Instituta i Zavoda, dok će nadležnost za predškolsko obrazovanje i vaspitanje biti u MDULS.
Proces je počeo a presečni datum je 01.09.2015. MPNTR je predložilo dve vrste mera, i to:
Kratkoročne /odmah/,
- Obezbeđenje hitne isplate za oko 100 zaposlenih koji već duži period jesu tehnološki višak a nisu im zbog nedostatka sredstava još isplaćene otpremnine;
- Obezbeđenje otpremnina relativnim viškovima, kojih je oko 500, sa ekstremno malim normama ili bez norme a u statusu zaštićenih kategorija po PKU,
i treća, nama najvažnija
- Ukrupnjavanje norme za oko 38.000 zaposlenih sa smanjenom normom, koja po proceni predlagača mora dovesti do 10.000 zaposlenih koji bi ušli u poseban program socijalnog zbrinjavanja.
Naša primedba je bila da zbog različitih ograničenja u ovom postupku, poput geografskih, neće moći biti moguće na ovaj način odrediti toliki broj već upola manje što će se tek nakon detaljnih analiza i tačnih – transparentnih podataka znati.
Srednjeročne /do 2020+/,
- Promena CENUSA;
- Racionalizacija administracije;
- Propisivanja minimalne veličine odeljenja, osim u ruralnim sredinama;
- Promena kurikuluma kod malih predmeta /sa malim brojem časova/.
Naša reakcija na ove srednjeročne će uslediti kada budemo videli detalje, a svakako će biti predmet naše brige i bavljenja samim sobom, pogotovo što se na ovom Okruglom stolu iznedrila ideja da se proces ubrza radom po sektorima, nivoima obrazovanja i nauke, jer je uvodničar izneo načelnu poziciju da je potrebno u ovom procesu otpremiti adekvatno oko 5% zaposlenih u ukupnom skoru, što ne znači da će svaki nivo imati taj procenat.
Što se tiče visokog obrazovanja i specifičnosti ovog nivoa, poput finansiranja po broju studenata, autonomije i procesa akreditacije, moguća mera bi možda mogla biti donošenje nove Uredbe o finansiranju – optimizacijom broja nastavnika, ali detalje nismo čuli, a nadamo se da ćemo čuti već na sledećem skupu.
Rade Erceg
Izvor: http://www.sind-obr.org.rs/
A jel se paralelno raspravljalo o otpustanjima zaposlenih u Skolskim upravama, raznim zavodima za vrednovanje obrazovanja i slicnim prosvetnim budalastinama ili ste se samo oko nastavnika dogovarali?
Ovi prosvetari sindikalci su najobičnije naivčine. Ne da su progutali mamac i udicu već i najlon i štap. Pa zar ne vide da je ukrupnjavanje norme navlakuša da bi se otpustili nepodobni i zaposlili
A da ne pričamo o zahtevu za minimalnim brojem učenika u odeljenju. To je tek sramota jer bi oni da se otpuste učitelji u malim selima da bi njihove plate podelili u gradovima.
Kobajagi je to racionalnije au suštini nije a bogme i nehumanije je. Razlozi su prema mom seljačkom viđenju:
– za prevoz dece tog uzrasta treba obezbediti niskopodne autobuse kojih u Srbiji nema. Drugim rečima jedan od razloga ovakvih zahteva je i uvoz niskopodnih autobusa (u većini opština barem 4-5 jer je nehumano da deca iz svih sela na teritoriji opština prevozi jedan autobus jer su u nekim opštinama sela prilično udaljena) Zbog loših puteva po selima oni mogu da se koriste samo u gradovima gde i nisu potrebni jer je mreža škola u gradovima da na 2 km od mesta stanovanja imamo školu.
– treba zaposliti vozača i pratioca u vozilu ( u proseku od 8 -10 ljudi) (ukidanjem jednog radnog mesta učitelja otvaraju se barem 1 radno mesto za ljude manjih kvalifikacija). Pratilac je potreban jer vozači nisu obučeni za rad sa decom ai zadržavanje vozila bi bilo predugo jer bi morao da proveri da li sva deca na svojim sedištima sede pravilno (EU norme)
– treba obezbediti održavanje vozila.
– treba obezbediti celodnevni boravak za tu decu na teret lokalne samouprave jer je nehumano uskratiti im vannastavne aktivnosti i dopunsku nastavu
Kada se vidi namera jasno je da se deo troškova time prebacuje na lokalne samouprave a stavke za plate iz republičkog budžeta se preraspoređuju na agencije koje će se formirati.
Rezultat će biti ukupni veći troškovi sa drastičnim pogoršanjem kvaliteta obrazovanja te dece (umesto da do škole idu 10-15 minuta gubiće u putu barem sat vremena dnevno).
Koliko mogu da vidim u prosveti ima toliko obrazovanih a tako se malo koristi mozak.
Ovo je sramota od ovakvih sindikalaca i ovakvih vlasti.
Još veća sramota je ponašanje prosvetnih radnika koji ponajmanje brinu o interesima dece jer je kod njih sve po modelu „deca su tu zbog nas a ne mi zbog dece“.
Stidim se prosvete Srbije ovakve kakva je zbog prosvetnih radnika koji su dostigli dno. Umesto da im interes dece bude na prvom mestu njima je to zadnja rupa na svirali.
Ohrabrujuće je da svi sindikati nisu slomljeni već možemo očekivati kampovanje prosvetnih radnika posle okončanja školske godine uz nezaključivanje ocena.