Наставак реализације СПОРАЗУМА између потписника, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства државне управе и локалне самоуправе и репрезентативних синдиката, потписника Споразума: нашег Синдиката образовања Србије и ГСПРС Независност, сагласно члану 7. став други.
У понедељак, 23. марта у сали Београд – ПАЛАТА СРБИЈА, је одржан први Округли сто у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја на тему
„Како до оптимизације броја запослених у образовању и науци“
На округлом столу је учествовало преко сто представника свих заинтересованих страна, попут представника Министарства просвете, науке и технолошког развоја на највишем нивоу са председавајућим, државним секретаром др Александром Белићем, помоћницима Снежаном Марковић, др Зораном Костић и др Милованом Шуваков, представника научних институција, универзитета и факултета, представника разних невладиних организација које се баве овом проблематиком, представика ученичких и студентских организација, представника школских управа и директора школа и представника Синдиката.
Синдикате су представљали, потпредседник Синдиката образовања Србије Радомир Шојановић, Валентина Илић, Бисерка Мићовић и Раде Ерцег, председник синдиката ГСПРС Независност проф.др Томислав Живановић и Ружица Тодић– Брдарић, као и представници Савеза самосталних синдиката из делатности висoког образовања и науке, који су узели учешће у дискусији скрећући пажњу учесницима на синдикалне захтеве и мишљења о начину реализације овог сегмента поправљања система образовања и науке, а све у циљу побољшања материјалног положаја запослених.
У самом почетку су изнете чињенице да просвета и наука чине око ¼ целог јавног сектора и да у ове две делатности има укупно запослених око 140.000, с тим да је највећи број запослених у основном и средњем образовању, око 110.000, од чега је 2 до 2.5 хиљада запослено на одређено, односно на заменама. У процесу оптимизације /читај рационализације/ у надлежности МПНТР, у овом процесу су управо основне и средње образовање, ученички и студентски стандард, високо образовање, научне и државне институције, попут Института и Завода, док ће надлежност за предшколско образовање и васпитање бити у МДУЛС.
Процес је почео а пресечни датум је 01.09.2015. МПНТР је предложило две врсте мера, и то:
Краткорочне /одмах/,
- Обезбеђење хитне исплате за око 100 запослених који већ дужи период јесу технолошки вишак а нису им због недостатка средстава још исплаћене отпремнине;
- Обезбеђење отпремнина релативним вишковима, којих је око 500, са екстремно малим нормама или без норме а у статусу заштићених категорија по ПКУ,
и трећа, нама најважнија
- Укрупњавање норме за око 38.000 запослених са смањеном нормом, која по процени предлагача мора довести до 10.000 запослених који би ушли у посебан програм социјалног збрињавања.
Наша примедба је била да због различитих ограничења у овом поступку, попут географских, неће моћи бити могуће на овај начин одредити толики број већ упола мање што ће се тек након детаљних анализа и тачних – транспарентних података знати.
Средњерочне /до 2020+/,
- Промена ЦЕНУСА;
- Рационализација администрације;
- Прописивања минималне величине одељења, осим у руралним срединама;
- Промена курикулума код малих предмета /са малим бројем часова/.
Наша реакција на ове средњерочне ће уследити када будемо видели детаље, а свакако ће бити предмет наше бриге и бављења самим собом, поготово што се на овом Округлом столу изнедрила идеја да се процес убрза радом по секторима, нивоима образовања и науке, јер је уводничар изнео начелну позицију да је потребно у овом процесу отпремити адекватно око 5% запослених у укупном скору, што не значи да ће сваки ниво имати тај проценат.
Што се тиче високог образовања и специфичности овог нивоа, попут финансирања по броју студената, аутономије и процеса акредитације, могућа мера би можда могла бити доношење нове Уредбе о финансирању – оптимизацијом броја наставника, али детаље нисмо чули, а надамо се да ћемо чути већ на следећем скупу.
Раде Ерцег
Извор: http://www.sind-obr.org.rs/
A jel se paralelno raspravljalo o otpustanjima zaposlenih u Skolskim upravama, raznim zavodima za vrednovanje obrazovanja i slicnim prosvetnim budalastinama ili ste se samo oko nastavnika dogovarali?
Ови просветари синдикалци су најобичније наивчине. Не да су прогутали мамац и удицу већ и најлон и штап. Па зар не виде да је укрупњавање норме навлакуша да би се отпустили неподобни и запослили
А да не причамо о захтеву за минималним бројем ученика у одељењу. То је тек срамота јер би они да се отпусте учитељи у малим селима да би њихове плате поделили у градовима.
Кобајаги је то рационалније ау суштини није а богме и нехуманије је. Разлози су према мом сељачком виђењу:
– за превоз деце тог узраста треба обезбедити нископодне аутобусе којих у Србији нема. Другим речима један од разлога оваквих захтева је и увоз нископодних аутобуса (у већини општина барем 4-5 јер је нехумано да деца из свих села на територији општина превози један аутобус јер су у неким општинама села прилично удаљена) Због лоших путева по селима они могу да се користе само у градовима где и нису потребни јер је мрежа школа у градовима да на 2 км од места становања имамо школу.
– треба запослити возача и пратиоца у возилу ( у просеку од 8 -10 људи) (укидањем једног радног места учитеља отварају се барем 1 радно место за људе мањих квалификација). Пратилац је потребан јер возачи нису обучени за рад са децом аи задржавање возила би било предуго јер би морао да провери да ли сва деца на својим седиштима седе правилно (ЕУ норме)
– треба обезбедити одржавање возила.
– треба обезбедити целодневни боравак за ту децу на терет локалне самоуправе јер је нехумано ускратити им ваннаставне активности и допунску наставу
Када се види намера јасно је да се део трошкова тиме пребацује на локалне самоуправе а ставке за плате из републичког буџета се прераспоређују на агенције које ће се формирати.
Резултат ће бити укупни већи трошкови са драстичним погоршањем квалитета образовања те деце (уместо да до школе иду 10-15 минута губиће у путу барем сат времена дневно).
Колико могу да видим у просвети има толико образованих а тако се мало користи мозак.
Ово је срамота од оваквих синдикалаца и оваквих власти.
Још већа срамота је понашање просветних радника који понајмање брину о интересима деце јер је код њих све по моделу „деца су ту због нас а не ми због деце“.
Стидим се просвете Србије овакве каква је због просветних радника који су достигли дно. Уместо да им интерес деце буде на првом месту њима је то задња рупа на свирали.
Охрабрујуће је да сви синдикати нису сломљени већ можемо очекивати камповање просветних радника после окончања школске године уз незакључивање оцена.