Доносимо вам добро скривену логику која се одвија у главама просечних четворогодишњака. Овако за њих изгледа типичан дан!
Понекад вам се чини да уопште не разумете ваше дете? Доносимо вам добро скривену логику која се одвија у главама просечних четворогодишњака.
4.30 Хм, напола сам будан, сада би ми било много удобније у мамином и татином кревету. Могао бих лепо да легнем између њих и наставим да спавам, али тек након што их потпуно разбудим.
4.35 О, не! Оставио сам омиљено ћебенце у свом кревету. Ако будем довољно гласно плакао мама ће се сигурно смиловати и отићи по њега. Стварно ми се не устаје из кревета. Опет.
7.00 Мама, само немој да ми кажеш да и данас морам у вртић. О, не, мама је то изговорила. Знам да ћу да плачем. Осим ако Марко донесе ону своју нову играчку. Онда ће бити занимљиво, заборавићу и поздравити маму. Једва чекам вртић, пожури мама!
7.05 Опет сам се предомислио. Не желим у вртић!
7.30 Мама ме тера да доручкујем. Не разумем зашто свако јутро то морамо да пролазимо, кад зна да ћу одбити.
7.40 Мама пушта мој омиљени цртаћ на тв-у. Како ми само чита мисли. Чекај мало, па појео сам цео доручак несвесно!
8.00 Како волим ову сцену у цртаћу. Морам да кажем мами да ми премота неколико пута. Под неколико мислим двадесетак.
8.30 Обожавам го да трчим по стану.
8.40 Мама ме данас већ десет пута замолила да се обучем. То је тако забавна игра. Знате шта је најбоље? Док ми облачи мајицу успевам да скинем чарапе. Док ми облачи поновно чарапе, успевам да исфлекам мајицу. Предобра игра, свако би требало да је научи.
8.45 Чекај, зашто мама уопште покушава да ме обуче? Озбиљно је схватила ову игру! Рекао сам да не желим у вртић. Или желим. Шта сам рекао?
9.00 Ја сам хтео да отворим врата. Зашто их је мама отворила? Плачем.
9.30 Морам да подсетим децу у вртићу да сам ја главни. Зашто ме нико тако не доживљава?
9.45 Плачем и усамљен сам. Вртић је најгоре место на свету.
10.00 Обожавам вртић!
10.05 Мрзим вртић!
11:00 Сада је доста, желим да идем кући!
12:00 Овде је тако забавно, могао бих да живим у вртићу.
12.30 Ручааааак! Мислим да ћу данас да поједем чак 3 залогаја.
13.00 Не желим да спавам. Нити да лежим. Нити да будем миран док други спавају. Желим да се играм!
15.00 Хоћу маму! О, кексићи? Баш их волим!
15.30 Хоћу мамууу! Плачем.
16.00 Ево маме. Штета што сам баш започео нову игру, па ће морати да причека да завршимо.
16.15 Зашто ме мама стално испитује да ли ми се пишки? Па нисам мала беба. Не морам!
16.16 О, морам да пишким. Хитно!
16.20 Мама је код куће пристала да игра моју омиљену игру. Ово ће да биуде супер дан!
17.00 Мама више не жели да се игра. Како може да јој досади након само једног минута?
17.05 Мама пали телевизор, једва чекам цртаће. Чекај, зашто гледа тог човека који говори? Зашто не пребацује канал? Зашто не реагује на моје урлање и плакање? Ух, добро је! Ово је био најгори минут у мом животу!
17.06 Цртаћиииии!
17.10 Зашто је мама тако фрустрирана? Одбио сам само 15 предлога за ручак које је понудила. Пронаћићемо неки компромис. Надам се да ће бити пудинг.
17.30 Једем залогај сендвича. Ух како сам сит!
19.30 Јееееееееј, тата је кући! Нажалост, баш играм игрицу, па не могу сад да га поздравим. Нека он дође код мене.
20.00 Не желим да спавам у пиџами. Волим ове панталоне, желим да спавам у њима!
20.30 Мама, ја бих онај сендвич!
20.40 Још сам гладан. Ја бих млеко. И сок. И чоколаду.
21.00 Не могу да спавам. Нисам уморан, никада нећу успети да заспим!
21.01 Ззззззззззз..
4.30 У мамином и татином кревету би сада сигурно било удобније…
Извор: Index.hr/ Detinjarije