Како је гастроентеролог проф. Перишић једним саветом о исхрани помогао детету са аутизмом

Имати дете са аутизмом врло је тешко, а за мене је сваки родитељ добар родитељ и верујем да нема родитеља који своје дете не воли, каже проф. др Војислав Перишић, гастроентеролог који је редован гост емисије Јутро на Првој.

Он је говорио о повезаности аутизма и глутена која је, како објашњава, статистички врло мала. Али је описао недавни случај из праксе који врло сликовито говори о томе како је помогао једном дечаку који је претходно, без успеха, лечен и у Француској.

– Дете, класичан аутизам. Долази мајка у ординацију и каже ми “пронашла сам вас преко интернета”. То је било пре 15 дана. Ја сам је пажљиво саслушао, желео сам да чујем све детаље. Кад ми је све рекла, дао сам јој један савет и рекао да не обећавам да ће то помоћи. После девет дана она се са дететом вратила и то је било потпуно другачије дете. – објашњава професор и открива да су у исхрани тог детета проблем биле – јабуке.

Професор Перишић каже да се у јабукама налази тзв. јабучна киселина која се налази и у Кребсовом циклусу. То је циклус који генерише енергију за мождане ћелије. Код овог дечака је те јабучне киселине било много и она није могла да се метаболише и зато је у мозгу било превише непотребне енергије.

– Кад смо избацили јабуке, метаболизам се спустио на нормалу и мали је одлично. То је један моменат. Други је глутен. У Другом светском рату, у земљама које су живеле на кромпиру, целијакије и шизофреније је било врло мало, а у земљама које су опстајале на житарицама, било је много више. Ја сам радио и једну студију где сам са покојним професором Вуканом Чупићем проучавао цереброспинални ликвор и састав аминокиселина у можданој течности и код неке деце постоји јако велика количина две такве киселине које се могу наћи у глутену. А које су особе које су предиспониране да им то буде сметња, јако је тешко рећи. Али један мали проценат од 7-8% случајева аутизма је повезано с глутеном – тврди проф. Перишић.

Која су то деца, тешко је рећи, а све што се може урадити јесте да се испроба дијета која би трајала неколико месеци, где би се организам ослободио глутена, објашњава доктор.

– То не значи да сад треба сву децу са аутизмом ставити на дијету. Ја користим неке лабораторисјке показатеље који показују да ли је глутен ушао у циркулацију. Ако јесте, он ће онда отићи у мождану течност. Ту се раде антиглијадинска антитела, а не антитела на целијакију. – каже проф. Перишић.

Он говори и о штетности емулгатора у пекарским производима и у храни уопште.

– Када уђете у пекару и осетите онај диван мирис свежег пецива, знајте да тај мирис потиче од емулгатора који су могући канцерогени. Зато је боље да хлеб месите код куће, него да га купујете.” – тврди Перишић.

Доктор каже да се квасца не треба плашити јер он није штетан, него је чак и пробиотик.

– Квасац је један добар додатак. Слободно га користите, увек је боље тако него да купујете хлеб. Чак ни они наводно здрави хлебови на којима пише “од целог зрна житарице”, не дајте се заварати. То не значи ништа. – закључује доктор Војислав Перишић.