Kaко је настао први вртић пре 177 година

јун 5, 2017

Деца би требало да се развијају слободно, али под надзором – као биљке у врту. Тим концептом је немачки педагог Фридрих Фребел пре 177 година унео револуционарну промену у рани одгој деце.

Немачка реч за дечији вртић Kиндергартен једна је од ретких које су ушле у енглески језик. И у бројним другим језицима, чак и кинеском, одговарајућа реч се састоји од појмова дете и врт. Разлог је то што је дечји вртић немачки изум. И што је стотину година пре немачког привредног чуда постао један од првих немачких извозних хитова.
Усред индустријске револуције 1840. је педагог Фридрих Вилхелм Август Фребел у тириншком Бланкенбургу основао „Општи немачки дечји вртић“ и тиме први вртић на свету.
Већ раније су постојала места за бригу о деци. Она су се звала установе за чување или школе за чување. У таквим установама су родитељи остављали своју децу док су радили у фабрикама.
За старију децу је постојала већ школска обвеза. За малу децу су у најбољем случају постојале установе које су их чувале од потпуног запуштања.
То Фребелу није било довољно. Заступао је мишљење да би деца што је пре требало да добију приступ образовању. Под тим – посебно за малу децу – није подразумевао стварну наставу. Фребел је сматрао да деца најбоље уче кроз своје природно понашање: игру.
Он је препознао оно што и данас увек наглашавамо у развојној психологији, наиме да су учење и развој активан процес. А не пасиван. Дакле, уместо да се деци неко знање утувљује он је хтео да деци препусти да откривају свој свет.
Kако би малој деци пренео основне математичко-физичке законитости Фребел је развио играчке у облику геометријских фигура, као што су коцке, цилиндри и кугле. Задатак је васпитача и одраслих да децу при том прате језички и емотивно. Тако деца уче да артикулишу оно што су искусила и развијају своје друштвене компетенције.
Први дечји вртић на свету Фребел је морао да затвори већ након две године због недостатка новца. Али, није одустао него је путовао около, држао предавања и образовао професионалне васпитаче. На почетку су то били углавном мушкарци, који су водили школе, касније пре свега неудате жене којима је Фребел тада отворио ретку шансу за квалификовано занимање.
Али, с крајем грађанско-демократске револуције 1848. пруска држава је забранила превише прогресивне концепте. Властодршцима су били дражи послушни поданици него индивидуе које слободно мисле. У највећој немачкој држави пре уједињења од 1851. није више смело да буде дечјих вртића. Чинило се да је Фребелова педагошка реформа на свом крају, тим пре што је њен творац само годину дана касније умро у доби од 70 година.
Али, дечји вртић је кренуо у победнички поход по свету. Забрана дечјих вртића у Пруској значила је забрану рада васпитачицама.
Али, то су биле јако мудре, образоване жене које су говориле и стране језике. Оне су се разишле по земљама у којима је капитализам био напреднији и потреба за дечјим вртићима већа него у Немачкој и тако су рашириле тај концепт.
Фребелова друга супруга имала је добре везе у Русији где се за Фребелово учење наводно занимао Лав Толстој. Друге су дечје вртиће однеле у Енглеску, Француску, Шпанију, САД па и у источну Азију.
С концептом је у свет отишло и име Kиндергартен. Разлог је свакако у томе што је Фребел врло помно одабрао име.
 
 
Извор: www.dw.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама