I to se dogodilo: Majka Maja iz Subotice fasovala je 20 dana zatvora jer je odbila vakcinaciju svog deteta!
„Pitala sam pedijatra da li može da mi garantuje da će ovaj čin proći bez posledica po dete, a on je odgovorio da ne može. Onda sam odustala”, izjavila je mlada majka za medije.
Uz primedbu da bih ja kao sudija lekaru dao bar 40 dana zbog neprofesionalne izjave, možemo da kažemo da su se stvari na ovu temu – zakomplikovale.
***
„Ne morate da vakcinišete svoju decu, osim one koji želite da zadržite”, odgovorio je dr Vladimir Đurić rečenicom dostojnom genijalnog Duška Radovića, objasnivši plastično šta struka, uglavnom, o tom problemu misli.
Inače, država tu ne vidi problem jer naša zemlja je jedna od onih u Evropi gde je vakcinacija dece obavezna.
S druge strane, postoje udruženja roditelja koji su se udružili protiv vakcinacije izvlačeći odnekud jezive priče o tragičnim posledicama ovog čina po zdravlje dece.
***
U onom vicu majka nekog mališana dolazi kod privatnog lekara:
– Moram priznati doktore da mi vaš račun izgleda previsok. Jer, moj sinčić je na kraju ipak imao samo male boginje!
– Draga gospođo, nije važna veličina, već činjenica da sam morao da dođem nekoliko puta.
– To je tačno doktore, ali treba da imate u vidu da je moj mali zarazio ceo razred!
***
U većini zemalja EU nadležne državne institucije preporučuju vakcine. Ali, uz tu preporuku ide i obaveštenje roditeljima o mogućim neželjenim dejstvima. Tako, na primer, u Nemačkoj plan vakcinacije ostvaruje se po preporuci dve nadležne institucije: to su RKI (Institut Robert Koh) i PEI (Institut Paul-Erlih).
Ali, ista ta država propisuje i način na koji će se izvršiti vakcinacija (roditelji moraju da dobiju kompletnu informaciju o sadržaju i neželjenim dejstvima vakcine), a obaveza države je da nadoknadi štetu ukoliko se desi da osoba pretrpi neka neželjena dejstva.
***
U medicinskim knjigama piše da je izumitelj prve vakcine bio engleski lekar Edvard Džener. Navodno, on je izumeo vakcinu protiv velikih boginja. Međutim, istorija tvrdi drugačije. Naime, Džener je živeo u vreme kralja Džordža III, kada medicinski ispiti nisu bili obavezni. I Džener je smatrao da ne mora da ih polaže, pa je na vrata svoje kuće okačio natpis „Hirurg i apotekar”. Tek nakon „prakse” od 20 godina pomislio je da bi bilo dobro da nabavi i neke papire.
Na kraju je stupio u kontakt sa Škotskim univerzitetom i po ceni od 15 funti dobio diplomu doktora. Tačno je i da je pre toga uspeo da dobije i članstvo u Kraljevskom društvu, ali je njegov poslednji biograf dr Norman Mur morao da prizna da je to učinio na prevaru – poslao je spis o gnežđenju kukavice, ali to je, kako navodi pomenuti biograf, bila gomila gluposti u koju nijedan savremeni ornitolog ne bi poverovao.
***
Posle toga je pisao Oksfordskom univerzitetu i tražio da mu dodele počasnu diplomu doktora medicine. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja, najzad je uspeo da dobije toliko željeni dokument. Zatim to šalje Kraljevskom koledžu u Londonu, tražeći i njihov sertifikat, ali su ga odbili rečima: „Dok ne položite ispite, neće moći…”. Ovakve stvari su bile moguće, jer je Džener živeo u doba velikog sujeverja, kada su pacijentima davali da gutaju žive žabe kako bi ih izlečili od glista, kada su kravlja balega i ljudski izmet mešani sa mlekom i puterom kako bi se izlečila difterija i kada je u kašičicama serviran mozak čoveka koji je umro nasilnom smrću da bi se izlečile boginje!
Džener je čak izmislio i lek za besnilo. Naime, čoveka koga je ujeo besan pas trebalo je samo nekoliko puta zagnjuriti u neku brzu reku – pod uslovom da ga ne udavite. Kako je Džener tvrdio, ovaj tretman nikad nije omanuo.
***
Kako god bilo, Džener je od seoskih mlekarica čuo priču da oni koji su preležali kravlje boginje nikad nisu oboleli od velikih boginja. To mu je dalo ideju kako da se proslavi. Godine 1796. iz sirotišta je uzeo dečaka po imenu Džejms Fips i zarazio ga limfom koju je uzeo iz vezikule zaražene krave. Nakon kratkog vremena zarazio ga je boginjama i kad se dečak nije razboleo, počeo je da traga za ljudima koji su nekad preležali kravlje boginje, ali kasnije nisu oboleli od velikih. Po njemu, to je bio dovoljan dokaz da je inokulacija kravljim boginjama dovoljna preventiva za velike boginje. (Poznato je, međutim, da je Džener ubrzo nakon toga izvršio eksperiment na još jednom siročetu, dečaku Džonu Bejkeru, kome je ubrizgao tečnost iz obolelog konjskog kopita. Nakon toga je hteo da ga zarazi i virusom velikih boginja da bi video da li će oboleti, ali nije imao dovoljno vremena – odmah posle tog eksperimenta dečak je umro od visoke temperature.)
***
Tako je započela priča o vakcinaciji. U mnogim evropskim zemljama posle toga je na snagu stupio zakon po kojem je ova vakcina postala obavezna.
***
U Nemačkoj je krajem 19. veka zakon o obaveznoj vakcinaciji bio toliko strog da su osobe koje su odbijale da prime ovu vakcinu hvatane i davana im je nasilno. Na žalost, istorija je pokazala drugu stranu medalje. Početkom 1871. godine u Evropi je zavladala epidemija velikih boginja.
U tadašnjoj Prusiji od posledica ove bolesti umrlo je 124.978 vakcinisanih i revakcinisanih građana. Ovo je trgnulo Pruse, videli su šta je stvarni uzrok ove pošasti i ustremili se da nađu lek. Cela zemlja je dobila kanalizacioni sistem, do svih gradova je dovedena čista pijaća voda, poboljšan je kvalitet života i – bolest je nestala!
Vodovod i kanalizacija uradili su za Prusiju ono što prisilna 35-godišnja imunizacija nije uspela.
***
Pitanje vakcinacije je sistemska stvar, a ne pitanje za izabranog lekara. S druge strane, baš zbog toga što je stvar sistemska, obavezujuća je. Roditelji koji odbiju vakcinaciju ne svađaju se s lekarom nego sa državom. A država ima oruđa prinude. Roditelj može da odbije, ali i da pretrpi represiju kao mlada majka Maja iz Subotice…
Dakle, institucije su te koje moraju da procene da li je od vakcinacije veća korist ili šteta.
Zašto mlada majka zna bolje od lekara da li je vakcinacija korisna ili štetna kad je poznato da čak i lekari mogu da imaju decu?
Autor: Goran Kozić
Izvor: Politika
Napišite odgovor