„Neuspeh u školskoj klupi“ jedan je od najprodavanijih naslova danas. Jasno je u startu da to ne može biti posledica nedovoljnih sposobnosti učenika. Iako faktora ima mnogo, sasvim je verovatno, čak i na prvi pogled vidljivo, da nam deca gube motivaciju da steknu nova znanja, a neka su čak i ubeđena da već znaju dosta i da će do odgovora i rešenja lako doći, što i jeste logičan zaključak na osnovu onoga što im se nudi (nove tehnologije, mediji…). Ovde su neke smernice o tome šta je motivacija i kako možemo pomoći deci da osete zadovoljstvo kroz sticanje i primenu veština i znanja.
Motiv za postignućem se vidi kroz:
• Uzbuđenje, zadovoljstvo, umesto „treba“i „korisno je“,
• Radne navike,
• Ponos zbog znanja.
• Razmišljanje o tome šta je ovde važno ( intervencije – Hajde da to sredimo!
Gledaj, kako je ovo zanimljivo!), šta bismo mogli da iskoristimo u životu, sa čim
da povežemo.
• „Šta ja imam od toga?“ – razumevanje ovoga vodi ka zadovoljstvu.
• Trud, a ne ocena – osnova kojom se vodimo.
• Ciljevi, interesovanja i mogućnosti dece – treba početi odatle >kanalistati u realnije ciljeve >doći zajedno (objasniti) do koraka kako se tamo stiže.
• Kratkoročne nagrade dovode do kratkoročnih rešenja, tako se ne radi na motivaciji, darovi sopstvene mašte su ono zbog čega deca uče.
• Kada nema poštovanja autoriteta i jasne razlike šta je dobro a šta loše, nema ni poriva da se ulaže trud i pokaže volja. Deca koja cene ono što roditelji rade, samoinicijativno će obavljati svoje obaveze. Situacija u kojoj se nalazimo (vanredno stanje) je pokazatelj toga – deca lekara nemaju problem da sednu i uče.
Cene napore svojih roditelja i osećaju se aktivnim učesnicima u porodičnom životu).
• Ponavljano ponašanje (pogrešno, bez efekta) još više demotiviše – bitno je KAKO dete uči.
MOĆI, HTETI, ZNATI I POSVETITI VREME!
• MOĆI – uglavnom nije problem, školsko gradivo je napravljeno na osnovu normi
za dete prosečnih intelektualnih sposobnosti. Ipak:
➢ Zahtevi ne smeju biti ni premali (>komoditet i konformizam) ni previsoki
(>anksioznost, frustracija, odustajanje).
➢ Ne poredite decu. To ćete izbeći ako hvalite samo uložen trud, a ne
postignuti uspeh. Nerealno je zahtevati od sve dece isto.
➢ Uputite ih na to da aktivno uče – da traže odgovore, postavljaju sebi pitanja
već na početku lekcije, da istražuju, da ne propuste priliku da pitaju sve što
ih zanima.
• HTETI
➢ Da je dete spremno da savlada teškoće i lični motivi
➢ Spoljašnja i unutrašnja motivacija (ova druga se gaji)
➢ Ambijent
➢ Interesovanja
➢ Strategije
➢ Ciljevi
➢ Povezivanje
➢ Pojačavanje ženjenog ponavljanja
➢ Kritičko mišljenje (debate)
• ZNATI
➢ Ekonomija vremena i truda > povećati zadovoljstvo >nezavisan rad.
• POSVETITI VREME
DA NE ZABORAVIMO I OVO:
• ZAMKA! – ILUZIJA LAKOG UČENJA – zbog preopterećenosti nude se laka rešenja. Mediji to podržavaju („Naučite engleski bez truda“ – bilbord na putu do škole.)
• FIZIČKI I FIZIOLOŠKI USLOVI, RED, PORODIČNA STRUKTURA
Opuštanje pre učenja, pred spavanja pola sata ništa se ne radi, atmosfera se stišava, ne osvrće se na završen dan. Dete može da bude budno najkasnije do 23.00.
• INTERESOVANJA
Nađi nešto zanimnjivo – primenljivo. Deca gradivo shvataju kao nešto daleko i nepotrebno („Čemu mi to služi?“).
PORODICA – NOSILAC VREDNOSTI
Voditi računa o:
• prezasićenju informacijama,
• iluziji lakog učenja,
• modelu samih roditelja.
• Polako prebacivati odgovornost na dete – diskusija šta planira ako ne završi školu.
• Roditelj je neko ko SARAĐUJE sa detetom i tako olakšava, pretvorite sebe u učesnika kako bi dete steklo poverenje.
Suprotno tome je kruta disciplina koja povećava otpor.
Takođe stav „radi šta hoćeš“ nije dobar, dete to razume kao manjak brige.
Rešenje je INDIREKTNA I UMERENA KONTROLA.
Ostali zadaci porodice:
• Slušati svoju decu,
• Razvijati nezavisnost i odgovornost, pomoći im da donesu odluke,
• Nagrađivati trud.
• Materijalne nagrade deluju kratkoročno i fokusiraju dete na rezultate. Ishod je
mehaničko učenje.
• Optimizacija vremena, razbiti subjektivno doživljavanje vremena („Celog dana učim!“) – staviti na papir. Vodite dete ka uvidu na koji način može imati više vremena za igru. Napravite jasan plan obaveza (školskih i porodičnih), uz jasnan
uvid u periode opuštanja i zabave.
• Pomozite detetu da poveže ono što uči sa poznatim, starim, zanimljivim, sa
iskustvima i sećanjima koja su prijatna i koje delite.
• Komunikacija:
➢ Slušati dete bez prekidanja,
➢ Opuštena atmosfera,
➢ Zajedničke aktivnosti,
➢ Zanimanje za ono što mu se sviđa,
➢ Poštovanje,
➢ Deljenje, autentičnost i iskrenost, npr. kako je bilo vama kada ste učili,
➢ Jasan stav da je učenje detetov posao, a da vi imate svoje,
➢ Odmori treba da budu češći ali ne da ne radi ništa, već kroz promenu aktivnosti.
• Vodite računa o strpljenju i aspiracijama. Stpljenje je proces, gaji se. Nemojte preslikavati svoje aspiracije, već vidite šta je detetu važno.Postigli ste mnogo ako primetite kod svog deteta:
• Osećanje ponosa i moći koje daje znanje,
• Veru da će moći (trudom) da ostvari ciljeve,
• Stalni mali trud, kontinuiran, korake koje samo pravi.
Psiholog
Maja Dimitrijević