Кроз казну, можда дете и схвати што му родитељ допушта да ради, а што не, јер страх од казне неко време може да буде делотворан, но тешко да казна може помоћи детету у здравом одрастању. Казна нарушава дечји осећај самопоштовања и вредности и угрожава интегритет и достојанство детета
Казна! Вјерујем да већина људи већ на саму спомен те речи има неугодне осећаје, можда и жива сећања. Отимање предмета, узимање играчака, терање у „ћошак“ или „тајм-оут“, прекор, ружне речи, забране различитих активности, лагани ударци по гузи, шамари, ударци по рукама…
Што се казном жели постићи? Помоћи детету да схвати што је пожељно понашање, а што није? Осигурати да нас дете разуме, израсте у самосталну и одговорну особу, научи доносити одлуке и решавати проблеме?
Како казна заиста делује?
Кроз казну, можда дете и схвати шта му родитељ допушта да ради, а што не (страх од казне неко време може бити делотворан), међутим тешко да казна може помоћи детету у здравом одрастању. Казна нарушава дечји осећај самопоштовања и вредности. Њоме поручујемо детету да се његови осећаји и мисли не требају поштовати, да није добро и важно такво какво је. Кажњавање угрожава интегритет и достојанство детета.
Вођењем и одгајањем јетета на начин који уважава и поштује обје стране, и дете и родитеља, можемо учинити пуно више! Постићи да нас дете чује, уважи наше захтеве и жеље. Подстакнути дете на пожељно понашање. Научити га како да решава сукобе и проблеме и доноси мудре одлуке.
Стога, пре него што одлучимо шта учинити у ситуацији када се наше жеље и потребе разликују од потреба и жеља детета, односно када се дете понаша другачије од оног што сматрамо пожељним или добрим, размислимо најприје! Удахнимо и „избројимо до десет“, одабирући алтернативе кажњавању деце!
1. Препознајте потребе детета
Утврдите које потребе се налазе у подлози дететовог понашања. Помозните му да их искаже и задовољи на примерен начин. Будите свесни да деца имају потребу за кретањем, истраживањем, самосталношћу и да су по природи знатижељна, нестрпљива, понекад немирна и захтевна, пуна енергије. Такође, и деца, као и одрасли, имају потребу за поштовањем, љубављу, осећајем властите вредности.
Осигурајте околину примерену детету и његовим развојним потребама и могућностима. Имајте реална очекивања од детета. Није реално да ће дете мирно седити сат времена док ви на приер пијете кафу или разговарате с неким.
2. Прихватите дететове емоције
Слушајте своје диете, сазнајте како се осећа и прихватите како угодне, тако и неугодне емоције које доживљава. Све оне су потребне за здрав емоционални развој и саставни су део живота. Ако је дете фрустрирано, јако љуто, бесно, препљављено емоцијама; пустите нека их изрази. Дете се тек тада може смирити. Будите уз њега, без критике и пожуривања. Пружите му утеху када за то буде спремно.
3. Пре него реагујете, размислите о својим осећајима
Узмите предах и откријте због чега вам смета или љути понашање детета. Имајте на уму своје потребе, но пазите и на потребе детета. Будите сјесни да дете није одговорно за ваше мисли и осећаје! Ако сте ви љути или се осећате беспомоћно, то је ваш осећај и ваша одговорност! Запитајте се бисте ли волели да се неко други према вама понаша онако како сте ви одлучили да реагујете на дететово понашање.
4. Ако сте јако узнемирени издигните се изнад ситуације док поново не стекнете контролу
Тек тада одлучите што ће те урадити. Обично имамо довољно времена размислити и одабрати своју реакцију. Унапјед можемо да промислимо како ћемо поступити у ситуацији за коју из искуства знамо да је могуће да се догоди. Размислите, често тражимо од детета да има самоконтролу, док је истовремено ми сами немамо.
5. Пружите детету информације и објасните због чега нешто тражите
При том имајте на уму његову доб и спознајне могућности. На пример, дете млађе од две и по до три године не може разликовати што је добро, а што лоше, узрок и последицу. Како бисте научили дете да спрема играчке, реците му да играчке спремамо како би се касније могли играти с њима и како би их лакше нашли.
Поделите с дететом како се осећате, односно како његово понашање утиче на вас. Реците му на пример „Уморим се када морам поспремати све играчке које извадиш из ормара.“ или „Не свиђа ми се када те морам више пута звати да дођеш ручати. Волела бих да дођеш када те први пут позовем.“
6. Пронађите алтернативе, јасно реците и покажите дјетету какво понашање од њега очекујете
Уместо „Не трчи“ реците му „Ходај полако.“ Уместо „Баш си злочест“ реците „Желим да ме слушаш када ти говорим.“ Када дете жели да извади још играчака из ормара, уз гомилу коју је већ извадило, немојте само рећи „не“, реците му што може то да уради, на примјер „Можеш извадити друге играчке и играти се њима када поспремимо ове које су вани.“ Понудите алтернативу „Играти се можеш у соби, не овде за столом.“
7. Дајте детету избор и допустите му нека учи из властитог искуства
Подстакните га на самосталност. Нека само доноси одлуке у оквиру својих могућности. С чим ће се играти, колико ће јести, куда ће се кретати, шта ће обући… Тако дете учи да буде одговорно према себи (и према другима), задовољава своју потребу за самосталношћу и стиче осјећај властите вредности.
Дијете врло брзо учи када му се допусти да учи из свог искуства. Ако се дете игра с неком играчком и из непажње је поцепа, оно може да увиди што се догађа када се „ствари не чувају“. Ако не спреми играчку, можда је други дан неће наћи. Ако се не наједе довољно, можда ће део дана бити гладно. Ако не обуче јакну, можда ће му бити хладно. Немојте тада „држати придике“ детету, помозите му да стекне увид, да учи из искуства.
8. Припремите дете на ситуацију која га очекује
Ако идете, на пример, у продавницу или у госте, објасните детету како очекујете да се тамо понаша, што и колико може да купи у продавници , како ће вам рећи (ако је мало старије) када више не буде имало стрпљења да буде у гостима. Можете тачно испробати реченице које дете и ви можете користити, одиграти унапред разговор или ситуацију која вас очекује.
9. Одаберите ситуације у којима ћете инсистирати на правилима, али и оне у којима може бити изузетака
Бирајте ситуације у којима ћете говорити „не“. Размотрите која су вам правила изузетно важна, а која нису. Учините уступке, допустите понеки изузетак. Не мора све увек бити онако како сте планирали, можда дете може понекад поести слаткиш пре ручка, отићи касније на спавања или прескочити ужину.
Међутим, када је у питању сигурност детета, будите одлучни и подузмите акцију. Држите дете чврсто за руку ако жели само претрчати преко цесте. Примите га ако се крене пењати према отвореном прозору.
10. Будите пример свом детету и учите га од малена како се решавају сукоби и неспоразуми
Својим понашањем најбоље ћете показати детету како да тражи оно што жели, решава сукобе, доноси одлуке; поштујући при том себе и друге.
У ситуацији неслагања, питајте дете као би оно решило проблем. Разговарајте с дететом, о његовим потребама, жељама, мислима и осећајима. Поделите и своја размишљања и осећаје. Ако је нешто детету јако важно, а вама није толико, можда се можете договорити да ипак „буде по његовом“. Заједно пронађите решење проблема или сукоба које одговара обема странама. Било да се ради о поспремању играчака, одласку на спавање, храњењу или изласку ван. Ипак, имајте на уму своју родитељску одговорност и да ће те за многе ствари, иако сте укључили дете, ви доносити одлуке.
Подсетник за крај
Не заборавите, ви креирате атмосферу у којој дете одраста. Унесите што више радости и смеха у ваш однос. Разговарајте, играјте се и дружите. Пронађите дете у себи и не доживљавајте све превише озбиљно!
Дете можемо усмеравати у његовом одрастању чувајући његов интегритет и достојанство, поштујући његове потребе, мисли и осећаје. Тако дете израста у самосталну, одговорну и задовољну особу. Особу која поштује и циени и себе и дуге.
Дјецу можемо одгајати без кажњавања!
Пише: Наталија Станковић